|
 |
|
Grip, kad mu vreme nije
|
Piše: dr Dušan Prikić, internista
Grip ili influenca je infektivno oboljenje disajnih organa izazvano RNK virusima iz grupe Orthomydžoviridae od koga oboljevaju sisari i ptice. Tokom sezonskih epidemija (na severnoj hemisferi u periodu decembar - februar) od ove bolesti oboli stotine miliona ljudi godišnje. Reč je, inače, o oboljenju sa relativno dobrom prognozom kod većine pacijenata, a zajedno sa običnom prehladom, koju izaziva druga grupa virusa, predstavlja svakako najčešću respiratornu infekciju.
Virusi gripa, iako po opštoj strukturi vrlo slični, mogu da se podele u 3 grupe ili tipa - A, B i C. Virusi tipa A su najvirulentniji ljudski patogeni i izazivaju najizrazitije i često ozbiljne forme bolesti. Virusi tipa B su infektivni samo za ljude i, začudo - foke.
Virus tipa C izaziva blagu respiratornu infekciju, sa malo ili bez kliničkih simptoma. Omotač (kapsid) sva tri tipa virusa sadrži 2 glavna tipa glikoproteina - hemaglutinin i neuraminidazu. Hemaglutinin omogućava vezivanje virusne čestice i ulazak virusne RNK u ciljnu ćeliju, dok je neuroaminidaza odgovorna za oslobađanje novostvorenih virusa iz inficirane ćelije. Ova dva proteina oređuju podtip, takozvani serotip virusa. Na osnovu tipa jednog i drugog molekula koji sadrže virusima se dodeljuju laboratorijske oznake. Tako je, na primer, virus ptičjeg gripa koji je bio aktuelan pre nekoliko godina sadržao hemaglutinin tipa 5, a neuraminidazu tipa 1, pa je označen H5N1. Virus "meksičkog gripa" koji je aktuelan ovih dana ima oznaku H1N1.
On predstavlja svojevrstan hibrid severnoameričkog svinjskog gripa, severnoameričkog ptičjeg gripa, humanog H1N1 gripa i soja svinjskog gripa koji može da se nađe u Aziji i Evropi.
Za sada je potvrđena infekcija virusom ovog gripa kod više od 70.000 ljudi u svetu, dok je 311 umrlo od posledica bolesti.
To je relativno mali procenat, u odnosu na neke druge tipove gripa. Kao i u svim pandemijama, najviše su ugrožena mala deca, trudne žene, kao i hronični bolesnici od malignih i autoimunih bolest, dijabetesa...
Novi varijeteti virusa influence stalno nastaju mutacijama ili genetskim rearanžmanima. Mutacije mogu da izazovu male promene u pomenutim molekulima hemaglutinina i neuraminidaze na površini virusa. Ova pojava se naziva antigenski drift, i vremenom povećava varijabilnost sojeva, dok se ne pojavi varijanta koja postane dominantna i koja je stanju je da brzo zarazi određenu populaciju i ponekad izazove epidemiju. Kako je antigena promena virusa minimalna, prethodno stečeni imunitet je i dalje donekle efikasan, pa simptomi i stopa širenja bolesti nisu drastični.
Nasuprot tome, kada dođe do rekombinovanja genetskog materijala, mogu u kratkom vremenskom razmaku da nastanu potpuno novi antigeni - na primer rekombinovanjem humanih i ptičjih ili životinjskih sojeva.
Ova pojava se naziva antigenski pomeraj (eng. shift). Kada na taj način nastane humani virus gripa (sa potpuno novom antigenom strukturom), cela populacija je podložna infekciji, novi grip će nekontrolisano da se širi i prouzrokovaće pandemiju.
Uobičajeni simptomi gripa nastaju zbog postojanja većih količina supstanci koje nastaju za vreme infekcije (kao što su interferon i faktor nekroze tumora) a koje proizvode ćelije zaražene virusom. No, izraženi imuni odgovor na infekciju virusom influence može da izazove po život opasnu "citokinsku oluju". Ova pojava nastaje kao neadekvatno snažna reakcija imunog sistema organizma na prisustvo infektivnog agensa. Virus inficira ćelije pluća, što dovodi do preterane stimulacije imunog sistema lučenjem citokina u plućnom tkivu.
Ovo dovodi do intenzivne migracije belih krvnih zrnaca, leukocita u pluća. Dejstvo leukocita može da dovede do destrukcije plućnog tkiva i prelaska tečnosti u plućno tkivo, što otežava disanje i može da dovede do ozbiljnih posledica. Oboleli sa snažnim imunim sistemom (kao što su mladi) su podložniji ovoj pojavi od dece i starijih.
Trebalo bi da se ima na umu da je grip zarazna bolest, akutnog oblika, koja dovodi do poremećaja opšteg stanja organizma, uz relativno lake tegobe u gornjim disajnim putevima, ali mora da se drži pod kontrolom. Inkubacija kod gripalnih infekcija traje 18 do 48 sati, a zatim bolest počinje naglo. Najčešći simptomi gripa su opšta malaksalost, jeza, groznica, povišena telesna temperatura (od 38 do 40 stepeni), slab apetit, bolovi u mišićima, glavobolja, gušobolja i kašalj.
Ponekad mogu da se jave i prateći simptomi kao što su zažarenost lica, upala konjuktiva i bolovi u ušima. U toku gripa, a i posle, mogu da se jave i takozvane oportune infekcije drugim virusima ili bakterijama.
One mogu da dovedu do značajnih komplikacija - upale sinusa, pluća i srednjeg uha, bronhitisa i meningitisa. Ako nema komplikacija, temperatura se povlači za 2-5 dana, stanje počinje da se normalizuje i počinje oporavak.
Za lečenje gripa kod nekomplikovanih oblika veoma je važno mirovanje dok traje bolest i primena vitaminske terapije, naročito vitamina C (sveže voće, povrće, preparati C vitamina u tabletama). Od velikog značaja je i primena lekova protiv temperature i bolova, kao i uzimanje tečnosti u obliku toplih napitaka, čajeva, supa i sokova od svežeg voća.
Kod komplikovanih oblika, uz sve navedene mere, neophodno je da se koriste antibiotici, a u težim slučajevima potrebno je bolničko lečenje.
Lična higijena i dobre zdravstvene navike, kao što su često pranje ruku, pokrivanje nosa i usta kad se kašlje i izbegavanje loših navika kao što je pljuvanje po ulici, od velikog su značaja u prevenciji širenja gripa. Iako je korišćenje maski u medicinskim ustanovama tokom nege bolesnika obavezna, njihova efikasnost u svakodnevnom životu i radu u gradskim populacijama je i dalje pod znakom pitanja.
Vakcinacija protiv gripa je efikasna, ali, za razliku od većine ostalih vakcina, pouzdano deluje samo tokom jedne sezone. Pre svega zbog već pomenute varijabilnosti genetskog materijala virusa gripa. Svetska zdravstvena organizacija dva puta godišnje preporučuje sastav za vakcine protiv influence, po jednom za svaku sezonsku epidemiju na južnoj i severnoj hemisferi.
MEKSIČKI GRIP
Bez panike!
Iako obolelih ima i u našoj zemlji, nema razloga za strah. Ono što mora da se ima u vidu je da je tok bolesti relativno blag (kod većine obolelih), komplikacije su retke, a stopa smrtnosti relativno mala. Po opštim procenama hospitalizacija je nephodna u samo oko 5% zaraženih (od kojih je samo određen procenat klinički ozbiljnih slučajeva). Osim toga trebalo bi da se zna da je utvrđeno da već postojeći antiviralni lekovi mogu uspešno da se primene u terapiji. Lekovi čije se dejstvo bazira na blokiranju inkorporacije viralnog genoma (takozvani M2 blokatori) nisu dovoljno efikasni protiv virusa "meksičkog gripa", dok su inhibitori neuroaminidaze (Tamiflu, Relenza) pokazali su značajnu efikasnost protiv pomenutog virusa. Preliminarna istraživanja su dokazala da lek Tamiflu (oseltamivir) efikasno ublažava simptome zaraze virusom "meksičkog gripa" i preporučuje se tokom terapiju kod dece i odraslih. |
|
|
|
Na čaju sa: dr Bo Ksiu Hua
Srpska ćerka iz Đang Dunga
Homeopatija protiv opekotina
Neven da umine bol
Infekcije u trudnoći
Testovi čuvaju i mamu i bebu
Bolesti vena
Zdravim nogama čvrsto na zemlji
Boranija na 100 načina
Konac jelo ne krasi
Deca i letnji raspust
Kreativno "lenstvovanje"
|
