Da li ste zainteresovani za pretplatu na kompletno izdanje "Bilja i zdravlja" u elektronskom obliku?
Da, svakako
Zavisi od uslova pretplate
Ne
Broj 132
aktuelno izdanje
Bez belog luka ne mogu da živim
Marijana Đorđević


Piše Marijana Vasiljević
Razgovor sa Marijanom Đorđević nije mogao da protekne bez njenog omiljenog prevoznog sredstva – vespe po kojoj je postala prepoznatljiva i emisija “Moljac”, koju ova mlada i svestrana žena uspešno vodi na televiziji “Avala”. Marijana i vespa su nas strpljivo čekale u ušuškanom dvorištu između ogoljenih zidina starih beogradskih zgrada, gde se nalazi voditeljkin studio. Kada nas je uvela u svoj “poslovni prostor” opremljen više kao stan, ukrašen slikama čiji je autor, romantičnim tapetama i čipkastim abažurima, bilo nam je jasno da će nam Marijana otvoriti i ormar i dušu, kao što su to mnogi učinili u njenoj emisiji.
Iako se na televiziji ovih dana repriziraju njene emisije, Marijana otkriva kako želi da nastavi sa svojom istraživačkom misijom.
- Ideja je da “Moljac” i dalje, kroz dokumentaristički, poluigrani izraz, prikazuje našu današnjicu na kulturan i duhovit način.

*Da li je to moguće u ovom trenutku?
- U svojoj težnji da kroz emisiju promovišem iskrenost, ljubav i borbu protiv raznoraznih demagogija, susrećem se sa novo-starim oblicima zla, koja polako zauzimaju najbolja sedišta za utakmicu koja se zove ekonomska kriza.
Plan je da ostanem dosledna sebi i da pravim kompromise koji neće zadirati u moju suštinu, jer znam da će takav način, kad tad ići u prilog mom stvaranju. Za sada su sva finansijska sredstva ponovo angažovana na kontra strani od one na kojoj sam ja.

*S obzirom na to da se baviš TV novinarstvom, pa moraš da uvek izgledaš besprekorno, kako neguješ lice, kosu?
- Nemam baš ideju o tome da moram da izgledam besprekorno. Bitnije mi je da sam psihofizički spremna za vožnju, gosta i temu koju obrađujem. Negovanje je stvar ličnog viđenja i ne diktira ga profesija. Iskreno, češće mi se dešava da sam raščupana i da imam podočnjake od celonoćnog montiranja, a ujutru, dok jurim po gradu unezverena od obaveza, nalećem na edželance skockane pravnice, prodavačice...
Naravno, kozmetiku obožavam i, iako ne stižem da se uvek vizuelno upakujem, kožu i kosu redovno hranim najfinijim preparatima za koje dajem čitavo malo bogatstvo. Obavezno treba da budu prirodni, blagog cvetnog mirisa i da daju primetne rezultate.

*Nekoliko godina vodiš borbu sa kilogramima. Jesi li na posebnoj dijeti?
Smatram da je svaki zdravstveni problem, pa i promena kilaže odraz naših misli, odnosno psihičkog stanja. S toga ne mogu da pričam o načinu ishrane, a da se ne osvrnem na duboka emocionalna raskršća u kojima se nalazim već duži vremenski period. U fazi sam pronalaženja svog novog životnog pravca i redefinisanja svojih misli i okolnosti, a to nije lako. Uspela sam da ugrozim savršenu liniju, koju sam uvek pažljivo održavala. Počela sam svaki problem da rešavam kroz hranu i svaki lep događaj da uz nju proslavljam. Dugo sam se gojila i sada, kada imam skoro 10 kilograma viška, potpuno sagledavam propuste i bacam se na novi pristup. Uradila sam kompletnu krvnu sliku i konsultovala se sa nutricionistom. Izbacila sam hleb i svakoga dana idem u brzi hod, koji mi je uvek davao najbolje rezultate.

*Ideš li uz to i na rekreaciju?
Naravno, sportski sam duh sto posto, pa često idem i u teretanu, na stoni-tenis, bazen. S obzirom na to da ceo život nešto treniram, potrebno mi je svega mesec dana da potpuno povratim kondiciju i čelične pločice. Uz sport, prirodu i životinje uvek dotaknem onu vrhunsku sreću i ljubav.

*Da li si nekad, iz zdravstvenih razloga, koristila lekovito bilje?
Ne volim čajeve uopšte, ali zato obožavam pesto sos preko špageta (smeh). Povremeno za ispiranje desni koristim čaj od žalfije i propolis, jer imam problem sa paradentopatijom.

*Koju vrstu hrane ili namirnicu posebno voliš?
Posebno volim svu hranu! Pogotovu volim ono što se ne sme – kombinovanje namirnica. Pasionirani sam ljubitelj svih vrsta maslinki. Obožavam sireve, posebno gorgonzolu. Smatram da svako jelo treba da se voli i da može da se prihvati upornošću, odnosno čestim probanjem. Tako sam uspela da zavolim i onih par odbačenih jela – sarmice od zelja, džigericu i suši hranu. Najviše volim tibetansku kuhinju, jer ima po nešto od dve najlepše - indijske i kineske, a i mnogo volim ljuto. Meso me u poslednje vreme ne privlači, uživam u povrću, tako da sam i božićni i uskršnji post podnela lako i sa ljubavlju.

*Šta je to što obavezno stavljaš u jelo?
Bez belog luka ne mogu da živim. Obožavam ga - svežeg, kuvanog, mladog, starog... sremuš tek! Možda zato nemam sreće u ljubavi? Ha, ha...

*Šta za tebe znači “zdravo živeti”?
-Nikada posebno ne akcentujem zdrav život, jer se meni to podrazumeva. Mislim da to naglašavaju ljudi koji su iz nekog ekstrema ušli u neki, opet novi ekstrem, ovoga puta, pun eliksira zdravlja, mladosti i lepote. Treba naći sredinu u svemu i oslušnuti psihu i organizam. Eto, opet dolazimo do toga da sve dolazi iznutra. Često ozdravimo kada se oslobodimo lenjosti i revnosno obavljamo i najobičnije zadatke, a ako još uspemo da se fokusiramo na stvaranje i umetnost, eto eliksira.
Dan počinjem osmehom i završavam ga osmehom, između je jedna opšta turbulencija.

*Kako zamišljaš sebe u budućnosti?
- Kao kompletnu, ostvarenu ženu i duhovno i emotivno i poslovno. Želim da postignem potpuni mir u duši i da se oslobodim strahova koji me sprečavaju da realizujem svoju sreću. Znam da ću u životu praviti filmove i pozorišne predstave, jer je pisanje i režija nešto što me potpuno oporavlja i hrani. Jedan deo godine ću provoditi u gradu, a jedan deo u nekoj kućici u valjevskom kraju, jer je to najlepša priroda koju sam doživela. Ne vidim sebe kao deo potrošačkog društva sa plastičnim voćem u ruci!
Sigurno ću se u nekoj meri baviti organskom proizvodnjom, jer pre svega čeznem za pravim slatkim paradajzom - jabučarom. Društvo će mi praviti muž, deca i životinje.
Do prodavnice ću i dalje ići vespom.

NEOPOZIVA ODLUKA
Kako si se odvikla od cigareta?
- Teško, ali ovoga puta zauvek! Prvi put je bilo davno i bilo je mnogo lakše, ali sam se prešla kada sam iz šale zapalila jednu cigaretu. Drugi put sam se godinu dana pripremala na taj korak i rešila da to uradim kad diplomiram.
24. april je dan kada sam diplomirala, kada sam izgubila jednog roditelja i kada sam ostavila cigarete. Iz tih događaja se vidi koliko je važna bila priprema i neopozivost odluke.
One su za mene prošlost već dve godine i nema šanse da im se ikada više vratim.

Broj 132
Maslačak gricka kilograme
Potočarka jača kosu
Svemoćna majkina dušica
Crni dud obara šećer
Breza čisti bubrege
Zeleniš na trpezi
Meditacijom protiv neuroza
Putevi i staze ozdravljenja


Urča Jelić, operska pevačica
U Srbiji ću doživeti stotu!

Prof dr Milanka Erski Biljić, mikrobiolog
Zašto je med najbolja hrana i lek

Dr Vesna Stojanov
Zdrave navike protiv povišenog pritiska

Dragana Timotić Mijatović, klasični homeopata
O primeni homeopatskih lekova
u trudnoći i lečenju steriliteta

Dr Dmitar Hajder, akupunkturolog
Čarobne iglice tope kilograme

Dr Nada Filipović, reumatolog
Kako usporiti razvoj artritisa

Prof dr Dragoslav Sokić
Sve što niste znali o epilepsiji

Dr Zoran Đurić, neuropsihijatar
Zašto Srbi potiskuju osećanja