|
 |
|
Šetnjom protiv tromboze
|
Piše: A. Radulović
Aterotromboza, jedan od glavnih krivaca za moždane i srčane udare, vodeći je uzrok oboljevanja i smrti u svetu koji svake godine odnosi više života nego rak i saobraćajne nesreće zajedno! Iako mnogi u Srbiji strahuju od tromba, znajući da infarkt ili šlog ostavljaju teške posledice, malo šta u praksi čine da arterijsku trombozu spreče.
- U zdravim krvnim sudovima trombociti nesmetano cirkulišu. U našim krvnim sudovima se pod uticajem više faktora (najčešće nezdrave ishrane, genetske predispozicije i sl., još od detinjstva odvija proces ateroskleroze, postepenog sužavanja krvnih sudova – objašnjava profesor doktor Zorana Vasiljević, načelnik Odeljenja urgentne kardiologije Kliničkog centra Srbije na skupu posvećenom savremenoj antitrombocitnoj terapiji.
- Vremenom dolazi do oštećenja krvnih sudova i na mestima takozvanog pucanja aterosklerotskih pločica, trombociti se lepe za zid krvnog suda i stvaraju tromb. Kada dođe do aterotromboze, najvažnije je da svim sredstvima sprečimo komplikacije, koje se na žalost u velikoj meri završavaju smrću. Svaki četvrti muškarac i svaka šesta žena umire od infarkta srca. Zato moramo svim sredstvima da radimo na sprečavanju aterotromboze, jer kada do nje dođe, medicina nema mnogo načina da pomogne.
Krvni sudovi koji su najčešće pogođeni aterotrombozom su koronarni i krvni sudovi mozga, pa su upravo infarkt i moždani udar najčešće posledice aterotromboze. Danas se koristi čitava paleta lekova čiji je zadatak da kontrolišu slepljivanje trombocita i sprečavaju nastanak tromba. Kod nas se rutinski upotrebljava dvojna terapija aspirinom i klopidogrelom u antitrombocitnoj terapiji. Ovaj dvojni „napad“ u velikoj meri smanjuje smrtnost i sprečava pojavu novih aterotrombocitnih napada.
- Lekovi za sprečavanje tromboze moraju da budu ne samo efikasni, već i bezbedni. S obzirom da su pacijenti koji uzimaju antitrombocitne lekove skloniji krvarenju, mora da se vodi računa da je između te dve krajnosti granica često tanka – dodaje prof. Zorana Vasiljević.
Moždani udar(ili narodski šlog) je ogroman medicinski ali i socijalni problem u Srbiji, kaže prof. dr Ljiljana Beslać Bumbaširević, načelnik Odeljenja urgentne neurologije KCS.
- U većini slučajeva (85 odsto) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15 procenata šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne - objašnjava prof. Beslać Bumbaširević. - U Srbiji gotovo 30.000 ljudi godišnje doživi moždani udar, od čega trećina umre, trećina ostanu trajni invalidi sa lošim kvalitetom života a samo trećina se vrati normalnom životu. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude, jer 20 odsto pacijenata u koronarnim i jedinicama za moždani udar ima manje od 45 godina.
Ukoliko se pacijentu koji je doživeo moždani udar pruži adekvatna lekarska pomoć prvih šest sati, veliki deo tegoba i posledica moguće je izbeći. Savremeni antitrombocitni lekovi pomažu i u sprečavanju novih udara, jer statistika pokazuje da će za godinu dana jedan od deset pacijenata koji su doživeli moždani udar, ponovo doživeti isto.
ZNACI UPOZORENJA
U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nam „alarmira“ problem, ali smo skloni da te pozive u pomoć zanemarujemo. Tromb kratko prekida dotok krvi, a zatim se raspada bez traga. Prolazni atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela, nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća ili privremeni poremećaj govora. A kada je infarkt u pitanju, najčešći znaci upozorenja su kratak dah i bol u grudima koji posle nekog vremena prođe.Od hitnog reagovanja i pravovremene posete lekaru zavisi da li se i u kojoj meri mogu ublažiti posledice.
MUŠKARCI NA UDARU
Aterotromboza u velikom procentu nastaje između 40 i 60 godine, mada u poslednje vreme sve više mladih završava u koronarnim i moždanim jedinicama. Muškarci su podložniji ovoj bolesti od žena, a naučnici tvrde da je u nastanku aterotromboze bitna i genetska predispozicija. Žene su tokom plodnog perioda, zahvaljujući ženskim hormonima uglavnom zaštićene od kardiovaskularnih bolesti. Ali, kada uđu u menopauzu, moždani udar postaje prvi uzrok umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca.
PREVENCIJA
* Šetnja – što više umerene fizičke aktivnosti, do granice zamora.
* Ishrana – što više voća i povrća, redovnih pet obroka, od kojih svaki sadrži voće ili povrće.
* Kontrola krvnog pritiska - 65 odsto pacijenata u koronarnoj jedinici Urgentnog centra imalo je povišen krvni pritisak.
* Redovno uzimanje propisanih lekova – veliki problem je što pacijenti nisu uvek disciplinovani.
*Redovna kontrola lipida u krvi(45 odsto pacijenata koji dožive infarkt ili moždani udar ima hiperholesterolemiju).
POSEBNO RIZIČNE GRUPE
Osobe s genetskom predispozicijom
Osobe s visokim krvnim pritiskom
Pušači
Dijabetičari
Srčani bolesnici s narušenim srčanim ritmom
Gojazni ljudi s visokim nivoom holesterola |
|
|
|
Bela rada za bolji apetit
Sremuš - ukusan zalogaj i lek za srce
Kako pasulj podmađuje?
Rizično samolečenje
Kvantna medicina leči hroničan umor
Masaža za skidanje kilograma
|
