|
|
Polenske alergije u genima
|
Piše:T. M. Stižu sunčani, topliji i duži dani, bolje raspoloženje i želja za boravkom u prirodi. Medjutim, ne raduju se svi proleću. Kada počne, počinju i muke alergičnih na polene. Polenske alergije se, u vidu alergijske kijavice, najčešće manifestuju na gornjim disajnim putevima. Alergeni, u ovom slučaju polen, izazivaju zapaljenje sluznice, bilo gornjih, bilo donjih disajnih puteva. Zapaljenje uzrokuje hiperosetljivost, prenadraženost i tek se onda javlja klinička slika. Taj splet događaja je važan u izboru terapije, jer je reč o zapaljenskim promenama na sluznici i lekovi koji se koriste su antiinflamcioni, odnosno antizapaljenski. - Kad počnu prve tegobe, učestalo kijanje, svrab nepca i nosne sluznice, često crvene, suzne i otečene oči, otežano disanje i zapušen nos, obilna sekrecija, nekada i pojava suvog kašlja, pacijent bi trebalo da uzme antihistaminik - objašnjava prof. dr Mirjana Bogić, direktor Instituta za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije. - Ako za 10-15 dana antihistaminici ne pomognu, onda se prelazi na glikokortikoidnu terapiju sa nosnim pumpicama. Doktorka Bogić kaže da terapija glikokortikoidima ne bi trebalo da traje kraće od dva meseca, jer je to vreme za koje se smatra da je potrebno da se zapaljenje u nosu smiri. Istovremeno, glikokortikoide ne bi trebalo uzimati duže od četiri meseca. Glikokortikoidni preparati su najmoćniji lekovi koji se koriste, bilo da je reč o astmi, ili alergijama, te se zato primenjuju inhalacijama, kako za nos, tako i za pluća. Inhalacionom terapijom značajno se smanjuju neželjeni efekti koje glikokortikoidna terapija može da ima. - Glikokortikoidnu terapiju može da prepiše isključivo lekar i glikokortikoidne pumpice za nos i pluća trebalo bi da se koriste samo pod kontrolom lekara - ističe naša sagovornica. - Do dolaska kod lekara i glikokortikoidne terapije, pacijenti alergijski napad mogu da ublaže jedino primenom nekog antihistaminika.
DELOTOVORNOST LEKOVA Ni antihistaminici nisu lekovi koji bi trebalo da se uzimaju na svoju ruku, ali ako je obolelom dijagnoza već postavljena, on sam zna šta bi trebalo da počne da koristi kad počnu tegobe. To su tablete koje se, po rečima dr Bogić, uzimaju jednom dnevno, vrlo su delotvorne, a ne uspavljuju. To znači da osoba može nomalno da obavlja svoj posao, da vozi kola, da se bavi sportom, može čak i alkohol da uzima. Naše tršište je dobro snabdeveno antihistaminicima, apsolutno nema potrebe za nabavkom iz inostranstva. Antihistaminici spadaju u gotovo idealan lek, veoma su delotvormni, a ne izazivaju gotovo nikakve neželjene efekte. Međutim, antihistaminici nemaju tako jak efekat kada je tu i astma, a delotvorni su samo kod onih oblika rinitisa koji ne traju dugo i gde se nisu dogodile značajne promene na sluznici. Kad zapaljenje iz akutnog predje u hronično, tad antihistaminici više ne mogu da pomognu. Jedino rešenje tada su intranazalni sprejovi glikokortikoida za nos.
IMUNITET NIJE KRIV - Alergije ne bi trebalo shvatiti neozbiljno, već bi ih trebalo tretirati pravovremeno - poručuje dr Bogić. - Ukoliko se ne leče na vreme, ljudi sa alergijama imaju čak 50 odsto šansi više da obole od alergijske bronhijalne astme. Jedina olakšavajuća okolnost u takvoj situaciji je što obolela osoba lečeći alergijsku kijavicu povoljno utiče na astmu, i obrnuto. Naša sagovornica ističe da je nemoguće alergijsku kijavicu, odnosno alergiju izlečiti akupunkturom, bioenergijom, čajevima, niti je ublažiti ishranom, jer su alergijske kijavice u osnovi genetske promene. Pacijent koji ima alergijsku kijavicu, ili astmu, imaće ih ceo život. Međutim, to ne znači da bi trebalo da bude bolestan u smislu da mu to remeti kvalitet života. Astma i alergijski rinitis se mogu lečiti toliko uspešno da ljudi uopšte ne misle na bolest i da ne osećaju posledice. Međutim, nemoguće je očekivati da nikad neće imati astmatični napad, ili kijavicu. Alergijski rinitis nema veze sa smanjenjem imuniteta. Niti mi sami možemo da to promenimo. Potrebno je živeti bez stresa, spavati bar sedam sati, obavezno upražnjavati neku fizičku aktivnost, boraviti na vazduhu. Takođe, bitna je i normalna, uravnotežena ishrana.
SEZONA POLENA Sezona alergija na polen traje od marta pa do oktobra. Prvo ih izaziva polen drveća koji se javlja krajem marta. Polen drveća prisutan je i u aprilu, a nekad i do sredine maja. Zatim "nastupa" sezona polena trava, od maja, pa nekad i do kaja jula. Od kraja jula pojavljuje se polen korova koji je prisutan tokom avgusta i septembra, a ima pacijenata koji na neke korove reaguju čak i u oktobru.
IMUNOTERAPIJA Osim konzervativne, klasične terapije antihistaminicima i glikokortikoidima, u lečenju alergijskog rinitisa koristi se alergen specifična imunoterapija. Njen osnovni princip je da osoba tokom određenog vremenskog perioda dobija male doze alergena na koji je osetljiva i vremenom, sukcesivno, sa svakim dolaskom, doze se povećavaju sve dok se ne dođe do maksimalne doze, takozvane doze održavanja koju pacijent dobro podnosi. Time se, međutim, ne postiže desenzibilizacija, da osoba više ne reaguje na alergije, tako nešto je nemoguće, ali se kasniji napadi ublažavaju. |
|
|
|
Jabuka, dunja i banana smiruju dijareju
Mirisni med, melem za srce
Preparati protiv menstrualnih tegoba
Napravite štit za otrove
Masažom probudite vitalnu energiju
Kako da odaberete zanimanje po meri
|