|
 |
|
Rođena nada za nepokretne
|
|
Dr Aleksandra Jovanović-Pul
|
Piše: Sofija Babović
Vest da je Američka agencije za lekove FDA, odobrila prvi klinički pokušaj lečenja ljudskim embrionalnim matičnim ćelijama Korporaciji "Geron" izazvala je ovih dana veliku pažnju naučnika, ali i pacijenata sa povredama kičme. Vođa naučnog tima California Stem Cell, dr Hans Keirsted, među prvima je u SAD dobio matične ćelije i od njih napravio oligodendrocite. Prodao ih je "Geronu",koji će tu terapiju probati na akutnim povredama kičmenog stuba, dok u California Stem Cell očekuju da za najkasnije 6-12 meseci bude usavršen ćelijski tretman primene na pacijentima sa hroničnim povredama kičme, tzv."starim povredama". Kao jedan od vodećih svetskih genetičara, u ekspertskom timu našla se i Novosadjanka, dr Aleksandra Jovanović-Pul(36). Ona će, zajedno sa ostalim članovima tima dr Keirsteda, pod okriljem Kompanije za lečenje invaliditeta California Stem Cell uskoro započeti eksperimentalnu terapiju matičnim ćelijama.
- Proizvodnja visokokvalitetnih specijalizovanih ćelija dobijenih iz matičnih ćelija u kliničke svrhe već sada predstavlja realnost u lečenju - kaže za "Bilje i zdravlje" dr Aleksandra Jovanović-Pul. Takvi motorni neuroni koristiće se u lečenju povreda kičmenog stuba, kičmene mišićne atrofije, amfitroficitne lateralne skleroze(ALS ili Lou Gahgrigova bolest). Stručnjaci iz Kompanije "Geron" orjentisali su se na sveže povrede, dok mi pravimo motorne neurone koji treba da pomognu pacijentima sa mnogim drugim neurodegenerativnim bolestima. Ukoliko dobijemo ranije odobrenje FDA krenućemo sa prvim testiranjima na ljudima.
Naša sagovornica podvlači da su preliminarni rezultati postignuti u pretkliničkoj fazi više nego ohrabrujući. Studije na miševima, pacovima i psima sa oštećenjima kičmenog stuba pokazale su ogroman uspeh, jer se ishod i pokretljivost kod svih životinja poboljšao. To se odigralo bez ikakvih posledica ili promene u zdravlju životinja, naročito tumornih promena, što je redak slučaj u pionirskim pokušajima. Mnogo vremena je potrebno da se bilo kakav lek, a posebno ćelijska terapija, odobri u SAD. Regulacije Federalne administracije za lekove više su nego striktne. Proces traje dve do tri godine.
- California Stem Cell prednjači u oblasti derivacije motor-neurona iz matičnih ćelija-ističe naša sagovornica. Imali smo i sreće, jer smo locirani u Kaliforniji, što je u startu bila prednost u odnosu na druge države. Ovde je tzv. Propozicija 71 dozvolila rad sa nefederalnim matičnim ćelijama. Naime, u avgustu 2001.godine je tadašnji predsednik Buš zabranio upotrebu državnog (federalnog) novca za izolaciju novih embrionalnih ćelija, ali postojeći par je mogao da se koristi. Pokazalo se da nisu bile dobre za kliničke svrhe. Nama je Propozicija 71 omogućila da izolujemo nove matične ćelije ali pod uslovom da ne koristimo državni novac. Uz privatne fondove i donatore uspeli smo da nastavimo istraživanja i verujem da smo na dobrom putu.
TESTIRANJA
Prvi zvanično odobren klinički pokušaj lečenja ljudskim embrionalnim ćelijama Koorporaciji "Geron" planirala je kako je zvanično objavljeno da prvih osam do 10 sveže povređenih pacijenata dobije injekcije izvedene iz embrionalnih ćelija. Pacijenti koji su se prijavili za testiranje su paraplegičari, koji imaju pokretljive ruke, ali ne mogu da hodaju. Činjenica je, međutim, da je svet daleko zainteresovaniji za istraživanja California Stem Cell jer će se u njoj tretirati starije povrede kičme.
CENA TERAPIJE
Celokupna stručna, ali i šira javnost, posebno u Americi konstantno je na Internet blogovima, forumima i u konataktu sa rukovodstvom Korporacije Geron u potrazi za informacijama. U svim odgovorima decidno se na pitanje koliko će terapija koštati (spominju se i do pola miliona dolara!), kaže da su te brojke nerealne, odnosno da će terapija biti daleko prihvatljivija za džep. Ipak,cena će isključivo zavisiti od uspeha terapije i kliničkih ispitivanja, podvlače u Geronu. Na ruku istarživanjima u ovom polju ide i blagonaklonost aktulenog predsednika SAD Baraka Obame, koji za razliku od Buša daleko liberalnijih shvatanja u vezi sa genetikom uopšte i eksperimentalnom medicinom.
IZUZETNA PONUDA
Do revolucionarnog naučnog projekta, dr Aleksandra Jovanović-Pul odvažno je krenula još kao diplomirani biolog s indeksom Univerziteta u Novom Sadu. Upisala je 1998.godine doktorske studije iz molekularne genetike na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, ali je još kao svež diplomac postigla ogroman uspeh na studijama raka dojke u istraživanjima na Univerzitetu Kalifornija Irvin. Živi u srećnom braku u Kalforniji sa suprugom dr Džejsonom Pulom, takođe doktorom genetičkih nauka, trogodišnjom ćerkom i sinčićem od sedam meseci. Zbog izuzetnih rezultata tokom usavršavanja ponuđeno je da bude teo tima dr Hansa Keirsteda, što je s oduševljenjem prihvatila jer, kako kaže za "Bilje i zdravlje", veruje u uspeh terapije matičnim ćelijama i u lečenju karcinoma. Budućnost medicine je, dodaje, već počela. |
|
|
|
Heljda, odžačar za vene
Homeopatija da se lakše diše
Kalifornijske esencije jačaju telo, bude srce
Zdrav zalogaj iz plavih dubina
Salon masaže: koktel protiv stres
Kvantna medicina: Sve mi boje dobro stoje
|