|
 |
|
Sve same "carice"
|
|
Porođaj
|
Piše:J.M.
Svi ginekolozi i akušeri slažu se da je rađanje normalan fiziološki čin i da je najbolje da se beba rodi prirodnim putem. Potvrđuju i da je, kod većine žena, trudnoća stanje u kojem su najzdravije i da, ako je sve proteklo kako treba, ne postoji ona koja neće reći da je to bio period života u kome se najbolje osećala.
- I pored načelnog stava medicine da je porođaj “stvar prirode”, procenat carskih rezova u zdravoj populaciji drastično se povećao.
U pojedinim porodilištima u Srbiji ovom hiruškom metodom porodi se čak 30 odsto trudnica. Nekada, carski rez je očekivan u 10-15 odsto porođaja – kaže dr Milica Vesić Dimitrijević, ginekolog-akušer iz Beograda. - Tako visok procenat učešča hirurgije posledica je velikog broja programiranih, pokrenutih ili indukovanih porođaja. Istina je da su carski rez i indukovani porođaj opravdani kada se prepozna neki rizik kod porodilje ili bebe, ali verujem da je broj tih slučajeva znatno manji od broja koji se, nažalost, događa u praksi. Tokom protekle dve decenije dogodilo se da su akušeri “preoteli” posao babicama, jer su u prošlosti babice, a nekada davno i iskusne žene, samo pomagale ženama da beba dođe na svet. Od tih starih vremena do danas “mehanizam” porođaja je isti, osim što su žene danas mnogo uplašenije, pa smo došli do toga da idu da ih neko porodi a ne da se porode.
Naša sagovornica tvrdi da je sve to posledica dupliranog straha trudnica: strepnje od mogućnih komplikacija i želje da sve prođe kako treba.
- Najvažnije je da tokom trudnoće ginekolog nauči ženu da je rađanje najlepši trenutak u njenom životu i da ne treba da se plaši porođaja.
Da bi prirodno porodili ženu, akušeri bi trebalo da budu dobri, iskusni i strpljivi, jer je to delikatan proces. Međutim, prema porođaju se sve više odnosimo agresivno i svi hoće da beba što pre izađe, zaboravljajući da porođaj neće spontano da počne dok beba nije zrela. Dogovoreni porođaji se pokreću i kada trenutak nije odgovarajući. Oni se najčešće završavaju dobro, ali ako materica nije spremna, možete davati indukciju i “šibati” je kao konja uz brdo, ona će da se umori i akušer će da bude prinuđen da porođaj okonča operativno.
Naša sagovornica kaže da bi normalan (prirodan) porođaj bio suviše rizičan jedino kod žena koje imaju srčana oboljenja, hipertenziju i dijabetes, ali je uobičajeno da njih tokom cele trudnoće prati tim lekara različitih specijalnosti.
- Carski rez može da bude opravdan i kod pacijentkinja koje su se lečile od steriliteta, kod onih koje su imale operacije na materici ili su već rađale carskim rezom, kao i kada posteljica krene pre ploda. Neminovan je i ako postoji velika disproporcija između veličine bebe i majke ili kada je plod u poprečnom položaju. Ali, jedno je kada je carski rez neizbežan, a drugo, kada je “mešanje u tuđu sudbinu”. Tada akušer svu odgovornost preuzima na sebe – kategorična je dr Vesić Dimitrijević.
S obzirom na to da je danas sve više “starijih prvorotki” ima i onih koji tvrde da su upravo one uzrok drastičnog povećanja broja carskih rezova.
- Da bi žena, starija od 36 godina, na svet dnela zdravu bebu, važno je da redovno odlaze na preglede i da obave sve neophodne analize kako bi bila sigurna da je plod zdrav morfološki, hromozomski i genetski. A kada je reč o tvrdnji da sve one moraju da se porađaju carskim rezom to je daleko od istine. Ne treba apriori da se smatra da će ženi koja ima 40 godina porođaj da bude težak i da je carski rez obavezan. Bilo je slučajeva da su mlađe žene imale složenije porođaje, a da su žene koje imaju više od 40 godina sa lakoćom donele bebu na svet.
Najvažnije je, kako poručuje naša sagovornica, da trudnica stekne poverenje u lekara, da odagna strah, da ima puno ljubavi i podrške. Tek tada će da bude spremna da aktivno sarađuje i da svesno uživa u donošenju novog bića na svet.
- Trudnoća treba da bude stanje radosti a ne straha i trudnice ne treba pretvarati u bolesnike, već bi trebalo da ih rasteretimo straha i da ih uverimo da mogu u radosti da dočekaju rađanje. Jer, ako buduća mama sa radošću krene u porodilište, doprinosi da se dete rodi s ljubavlju i blagoslovom. U tome su, osim tople ljudske reči i podrške, od koristi i psiho-fizičke pripreme trudnica za prirodni porođaj.
ZNANJE OTKLANJA STRAH
Da prirodni porođaj nema alternativu, osim kada su operativni zahvati neizbežni, smatra i Divna Miljković, babica, viša medicinska sestra i fitnes instruktor.
- Posle više od trideset godina rada u nekadašnjem porodilištu bolnice “Dr Dragiša Mišović”, znam da je za trudnice najvažnija priprema za prirodni porođaj, jer je važno da buduće mame odagnaju strah. Takođe, nesporno je da bi svaka trudnica mogla da se pripremi i da se porodi prirodnim putem samo kada bi je pustili. Telo žene je sposobno i stvoreno tako da može da rađa, a znaje o samom porođaju je urođeno kod svake žene. Važno je da one i njihovi najbliži rađanje dožive kao oplemenjujuće i osnažujuće iskustvo, da trudnice imaju izgrađen intenzivan osećaj samouverenosti, poverenja i radosti, zato što su sposobne da rode i, što je važno, da informisano učestvuju u procesu rađanja.
Miljkovićeva kaže da osećanja žene koja rađa duboko utiču na ishod porođaja pa je potrebno i poželjno da im se dozvoli da iskažu sva svoja osećanja koje trudnoća i rađanje nose.
- Svaki porođaj je jedinstven i ne postoje tačni i pogrešni načini rađanja, a u samom trenutku rađanja dobro je da se ima predznanje i da se “uključe” svi kapaciteti: telo, um i duša. Važno je da trudnica ima samopoverenje a ne da se isključi i kaže “doktore kako vi kažete” iako kontrakcije ima ona a ne ginekolog.
Kako ističe naša sagovornica, pripreme za porođaj nisu samo fizičke, jer je za trudnicu najvažnije da savlada tehnike disanja.
- Postoji “kostur” osnovnih tehnika disanja i vežbi koje bi svaka trudnica pre porođaja trebalo da uvežba, a s obzirom na to da je kategorija trudnice promenjljiva svaka priprema se prilagođava pojedinačno. Vežbe su različite i prilagođavaju se mogućnostima trudnica zavisno od toga koliko su i da li su bile fizički aktivne pre porođaja, kao i da li su već rađale.
Osim uobičajenih vežbi, poslednjih godina primenjuje se niz novih.
- U programe priprema za prirodni porođaj uvrstili smo više fizičkih vežbi, jogu i pilates, kao i niz alternativnih metoda kao što su homeopatija, masaža, akupunktura, akupresura i su džok.
Propagiranje prirodnog porođaja pojačaće se i kroz aktivnosti Udruženja “Prirodni porođaj” čiji je Miljkovićeva član, a koji promoviše bezbedan proces rađanja, prožet osećanjima ljubavi i zasnovan na dobrim iskustvima i prakso.
OZBILJNA OPERACIJA
- Ima trudnica koje ne mogu da prevaziđu strah od porođajnih bolova pa im se čini da će carski rez da ih oslobodi svih muka. Međutim, one zaboravljaju da je carski rez ozbiljna operacija i da ih bolovi očekuju kada se probude. Ponekad mogu da nastanu i ozbiljne komplikacije od krvarenja, tromboze krvnih sudova, postoperativnih infekcija do, nažalost, kobnog ishoda. Loše je i što jedan carski rez uslovljava drugi, a posle trećeg ženi se zabranjuje da zatrudni jer može da joj prsne materica. Tako se povećanjem broja carskih rezova smanjuje fertilna sposobnost nacije. Takođe, važno je da trudnice znaju da ako je dete do kraja trudnoće neugroženo, ono može da podnese velike traume i teške porođaje i da se rodi zdravo. A ako pati i u utrobi majke, onda ni carski rez ne može da mu pomogne – poručuje dr Milica Vesić Dimitrijević.
C(EZ)ARSKI REZ
Iako se iz grčke mitologije zna da je carski rez drevna operacija i da su iz trbuha preminule majke rezom izvađeni bog radosti Dionizije i bog lekara Asklepije (grčki Eskulap, egipatski Imhotep), naziv “carski rez” povezan je sa rođenjem Gaja Julija Cezara. Rimski imperator Cezar rođen je 12. jula 100. godine pre naše ere, a zna se da je lekar, pošto je Cezarova majka umrla, razrezao i otvorio njen stomak i izvadio ga iz materice. Pošto je Cezar nosio carsku titulu, takav način rađanja je nazvan “carskim” odnosno prvobitno “cezarskim” rezom. Kasnije je usvojen samo naziv “carski”, jer je ovakav porođaj bio privilegija porodilja “plave krvi”. Da bi se “plava krv” sačuvala, poznato je da su se kroz istoriju sklapali brakovi između carskih porodica, kojom prilikom se nije vodilo računa čak ni o bliskim rođačkim vezama. Tako su rođene mnogobrojne devojčice, buduće carice i kraljice, koje su nasleđivanjem recesivnih osobina i sitnih, uskih materica, bile manje sposobne da se porađaju prirodnim putem. “Cezarski rez”, iako u to vreme izuzetno rizičan, bio je privilegija majki budućih careva i kraljeva, pa je zbog njihovog statusa vremenom postao “carski”. |
|
|
|
Beli slez vraća dobar glas
Kandidu izlečite hranom
Pritisak obara beli luk i glog
Disanje za bolje zdravlje
Moćne trave sa Suve planine
Zašto su jednolične dijete mač za dve oštrice?
Kako da intuitivno izaberete jelovnik?
|