|
 |
|
Pariz budi leptiriće
|
|
Suzana Lukić
|
Piše: Jelena Matijević
U “glumački voz” iz Kruševca za Beograd, zajedno sa Radmilom Živković, Vojinom Ćetkovićem i dvema Natašama – Tapušković i Marković, još pre nekoliko godina “ukrcala” se i dvadesetčetvorogodišnja Suzana Lukić. Gledali smo je, a pošto se nastavak sprema, i gledaćemo je, u liku Dragane, snajke Maleševića u popularnoj seriji “Moj rođak sa sela”.
Iako se na početku činilo da će “krhka” Dragana da se povinuje svim pravilima seoskog života, pokazalo se da nije tako. Naprotiv! Rešila je da i te kako donosi važne životne odluke.
- To je moja zajednička crta sa Draganom – kaže Suzana.
- Još dok smo bili deca, dok su moje drugarice maštale da budu učiteljice ili lekarke, ja sam odlučila da budem glumica i jedva sam čekala da odem na prijemni. Prvi put sam pokušala posle drugog razreda srednje škole. Polagala sam prijemni na BK Akademiji kod profesora Nebojše Dugalića, ali nisam prošla. Priznajem da sam mu zbog toga zahvalna, jer je kao dobar pedagog znao da još “nisam zrela za studije glume”. Bio je u pravu jer u to vreme, kao tinejdžerka u oblacima ni emotivno ni fizički nisam mogla da odgovorim na sve što me čekalo na Akademiji. Sledeće dve godine su me “izgradile”. Usledio je novi prijemni i tako je počelo ono što sam u detinjstvu zacrtala.
Uloga Dragane približila je Suzanu publici, a usledila je posle kastinga.
- Možda to za glumce nije svojstveno, ali obožavam kastinge, jer tada sve zavisi od mene, od mog glumačkog umeća i dara. Mada priznajem da i inače volim kada nešto zavisi od mene i kada odlučujem o nečemu, ma koliku odgovornost takve odluke nosile. Spremna sam i za pohvale i za kritike.
Suzana kaže da svakoj ulozi glumac daje lični pečat, ali veruje i da je glumcima koji kao i ona potiču iz unutrašnjosti za nijansu lakše da “iznesu” takve likove u filmovima i serijama.
- Mentalitet ljudi u svim gradovima u unutrašnjosti je sličan.
Postoje “zakoni malih sredina”, koji su žiteljima velikih gradova pomalo nerazumljivi. Verujte mi, kada u prodavnici čekate u redu na kasi, to je potpuno drugačije u Kruševcu, Zrenjaninu ili Kosjeriću, nego u Beogradu. A i ljudi su tamo prisniji i manje otuđeni. Kada smo u Boraču, četrdesetak kilometara od Kragujevca, snimali “Rođaka” celo selo nam je bilo domaćin i to kakav! Bili smo obožavani, maženi i paženi, a njihova ljubaznost je lekovita. Mada je na nas blagotvorno delovala i priroda, jer na dodir ruke je sve: i bilje i zdravlje.
Uz širok osmeh koji “razoružava”, naša sagovornica kaže da njen odmor može da bude u maminom Kosjeriću, nekom velnes centru ili na moru van sezone, ali pravi odmor, ipak, podrazumeva metropole, kao što su Pariz i Budimpešta ili mnogoljudne gradove poput Kaira.
- U Parizu mi nekako sve odgovara i sve me odmara. Neprekidan žamor, klima, arhitektura, čak i noćni život. Mlada sam i imam još mnogo šta da vidim, ali sam ubeđena da je Pariz drugi grad mog života. Odmah iza Beograda. Njegovo mesto ne može da zauzme ni jedan drugi grad. Obožavam te leptiriće u stomaku svaki put kada mu se vratim.
Za Suzanu, Beograd ima posebnu magiju koju prenosi na svoje stanovnike, na sve koji u njega dođu, na pozorišnu publiku...
- Važno mi je da igram pred publikom u Beogradu i još važnije da uvek nešto radim. Imam tu sreću da igram uloge koje su važne za mlade glumce, ne mogu da se požalim da nisam dovoljno angažovana i pravi sam radoholik. Uživam kad radim, i spolja i iznutra sam lepša, a i moja energija zavisi od rada. Scena istovremeno i troši i puni moje “baterije”.
A kada je već reč o punjenju “baterija”, naša sagovornica kaže da je u gurmanskom smislu za to zadužena baka, tatina mama u Kruševcu.
- Najbolja je kuvarica na svetu! Volim sve što ona sprema. Nema tog majsora kulinarstva, naročito za gibanicu i ćufte, koji može da nadmaši moju baku. Veliki sam gurman i uživam u srpskoj kuhinji, mada se trudim da održavam liniju. Pijem samo običnu vodu (ništa sa “mehurićima”), sve sokove sam zamenila vodom, čak i viski pijem sa vodom a ne sa ledom, “zaobilazim” testenine i još neke visokokalorične specijalitete. Ali, pred magijom bakine kuhinje, sva pravila kapituliraju.
A da su geni “čudo”, potvrdilo se i u slučaju Suzane i njene bake.
- Iako to retko radim i ja volim da kuvam. Nemam nikakve posebne recepte, kuvam po osećaju. Volim kad imam dan samo za to, da ne spremam na brzaka. Iako će da zazvuči neskromno, uživam u svojoj kuhinji kao i moji prijatelji i moj čovek.
Ime tog čoveka, Suzana nam nije otkrila, ali poručuje da je ljubav lepota, da su posao i svi rezultati u životu bolji kada volite i da je sve u životu drugačije uz nekoga koga volite i ko vas voli.
TIŠINA PRIJA DUŠI
- U tinejdžerskoj dobi slušala sam samo jednu vrstu muzike, a što sam starija moj muzički ukus se širi. Primećujem da sve više uživam u muzici i da me ona stumiliše. A odmara me samo tišina – kaže Suzana.
STERIJINA NAGRADA
Sterija za studentkinju
Suzana Lukić igra u predstavama nekoliko pozorišta. Na novoj sceni Beogradskog dramskog igra u predstavi “Nornjay today” sa, kako kaže, najboljim prijateljem Mikijem Damjanovićem. Publika Jugoslovenskog dramskog gleda je u predstavama “Don Krsto” i “Skakavci”, a u “Hadersfildu” povremeno menja Tijanu Mladenović, dok je u istoimenom filmu Ivana Živkovića odigrala ulogu Milice. U “Ateljeu 212” igra u predstavama “Šuma blista” i “Halflajf”, a najmlađa piblika je gleda kao Pipi Kratku Čarapu u istoimenoj predstavi Pozorištanca “Puž”.
Kao student glumila je u predstavama “Hogar Strašni”, “Pobuna lutaka” i “Brod za lutke”, a za ulogu Milenice u “Halflajfu”, na 51. Sterijinom pozorju dobila je nagradu za najbolju mladu glumicu iz Fonda “Dara Čalenić”.
- Ni u najvećim maštanjima nisam ni pomislila da ću kao student da dobijem Sterijinu nagradu, koja mi mnogo znači i koja je svakom glumcu velika satisfakcija za rad. Očekivala sam da će, posle te nagrade, brojna vrata da mi se otvore, ali nije bilo tako. Ko zna zašto je to dobro? |
|
|
|
Beli slez vraća dobar glas
Kandidu izlečite hranom
Pritisak obara beli luk i glog
Disanje za bolje zdravlje
Moćne trave sa Suve planine
Zašto su jednolične dijete mač za dve oštrice?
Kako da intuitivno izaberete jelovnik?
|