|
 |
|
Od koprivnjače do šoka
|
|
Dr Žikica Jovičić
|
Piše: J.Matijević
Tokom zime koža je izložena uticaju brojnih nepovoljnih i štetnih faktora – od suvog i toplog vazduha u prostorijama u kojima boravimo do spoljašnje hladnoće koja joj nimalo ne prija. Osim što nepovoljno utiče na površinski sloj, hladnoća isušuje kožu tako da puca, a neretko se javlja i crvenilo. To su česte propratne pojave koje, na sreću, možemo da kontrolišemo i popravimo svakodnevnom negom.
- Nasuprot onih koji imaju uobičajene probleme sa kožom na hladnoći, postoje i pacijenti koji su alergični na hladnoću, što često prate svrab, peckanje, a ponekad i bol – kaže dr Žikica Jovičić, alergolog u Institutu za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu. - Ova alergija ispoljava se kao koprivnjača i(li) kao otok dubljih slojeva kože (angioedem). Prvi oblik je posledica izlaganja određenog dela tela hladnom, a u drugom slučaju reč je o posledicama dužeg izlaganja hladnoći. Postoje, takođe, i različiti oblici alergije na hladnoću i mogu da se podele u dve grupe: stečene forme, koje se javljaju u kasnijoj životnoj dobi, i neki oblici koji su nasledni. Stečene forme dele se u dve podgrupe: idiopatske, kod kojih ne nalazimo neko drugo oboljenje i one kada se alergija na hladnoću javlja u okviru drugih ređih bolesti, na primer krioglobulinemije (redak poremećaj povezan sa hroničnom infekcijom hepatitis C verusom).
Po rečima našeg sagovornika vreme pojavljivanja alergijske reakcije može da bude različito. Češće je to posle nekoliko minuta, a može da usledi i posle 1 – 2 sata od trenutka kad se izložimo hladnoći. U sluačaju naslednih formi alergija se javlja posle 20 – 30 sati.
- Kada je reč o površini kože koja može da bude zahvaćena alergijom na hladnoću, kao i načina kako se ispoljava (klinička slika), reakcija može da bude blaga i manifestuje se kao koprivnjača na mestu koje smo izložili hladnoći, do najteže kliničke slike - anafilaktičkog šoka, kada celo telo izložimo hladnoći. Ispoljava se i lokalno, na koži, kada je u kontaktu sa hladnoćom jedan deo njene površine i, ređe, otokom usana ili resice kada se pije hladno piće. Postoje, takođe, i situacije kada su za alergijsku reakciju potrebna dva provokaciona faktora, na primer hladnoća i fizički napor.
U ispitivanju alergije na hladnoću, osim što se od pacijenta uzmu laboratorijske analize opšteg stanja organizma (anamneza), rade se i neke specifične analize.
- To su takozvani provokacioni testovi. Kod nas se direktno rade na koži tako što se uzmu kockice leda i drže se 5 - 10 minuta na nekoliko mesta sa unutrašnje strane podlaktice. U svetu postoje i druge metode, ali i ovaj, koju mi radimo, dovoljan je da se utvrdi alergija jer se dobijaju očigledni i vrlo sugestivni podaci – naglašava dr Jovičić i objašnjava da još nije do kraja rasvetljen mehanizam kako ovaj poremećaj nastaje. Najverovatnije je reč o neimunološkim dešavanjima i da nema specijalne reakcije na neki alergen, a sa druge strane alergijska provokacija je fizička i kompletna reakcija se odigrava na ćelijskom nivou.
- Neophodno je da se svi koji primete ovakve promene na koži, prouzrokovane hladnoćom, što pre jave lekaru, jer postoji mogućnost da se bolest prati i leči. Osim toga, potrebno je da se ispita da li se prisustvo alergije na hladnoću javlja u okviru neke ozbiljnije bolesti. Važno je da se pacijenti dobro oblače i utopljavaju, da nemaju kontakt sa hladnim predmetima i da, ukoliko se alergija ispoljava na rukama, prstima i šakama, obavezno nose tople rukavice. Važno je i da ne plivaju u hladnim bazenima i da se ne bave sportovima koji će telo da izlože hladnoći (speleologija ili alpinizam). Uzgred, nije primećeno da ishrana utiče na pojavu alergije na hladnoću tako da oni koji od nje pate nemaju razlog da paze na namirnice koje jedu.
Doktor Jovičić naglašava da se pacijentima koji imaju alergiju na hladnoću prepisuje terapija antihistaminicima (lekovima za alergijske reakcije), ali da je vrsta antihistaminika koja će da se primenjuje individualna i zavisi od kliničke slike tako da je lekarski pregled neophodan.
ANAFILAKTIČKI ŠOK
Kod alergija uobičajeno se javljaju kožne promene poput svrba, crvenila, urtikarija (oštećenja kože ili sluzokože) i angioedema. Otečenost sluzokože, svrb očiju, nosa i usta su, takođe, česti simptomi, kao i oticanje usana, jezika, i ždrela. Sve to može da oteža disanje i gutanje. Ozbiljniji znaci anafilaktičke reakcije manifestuju se u obliku opstrukcije gornjih disajnih puteva kao posledica edema (oticanja) grkljana i okolnog tkiva, ili sužavanja donjih disajnih puteva. Razvoj kardiovaskularnog kolapsa praćen je padom pritiska i tahikardijom (ubrzanim radom srca), što može da dovede i do smrtnog ishoda. Ako opstrukcije zahvate gastrointestinalni trakt može da se jave mučnina, povračanje, grčevi i proliv, a zbog smanjenog protoka krvi u mozgu može da dođe do vrtoglavica, osećaja uznemirenosti i gubitka svesti. |
|
|
|
Divlji ovas za životne prekretnice
Muskatni oraščić tera stres
Masirajte šake, probudite telo
Voda pamti i prenosi misli
Kako da "složite" ishranu i varenje
|