|
 |
|
Tamo gde se sreću šume i livade
|
|
Dr Nada Kovačević
|
Piše: Jelena Matijević
Ako biste profesora Nadu Kovačević ponudili čajem izabrala bi kamilicu, izuzetno rasprostranjenu, ali po mnogo čemu jedinstvenu lekovitu biljku, poznatu i u naučnoj i u narodnoj medicini. Za nekoga ko, slobodno se može reći, poznaje lekovite osobine svake biljke na našim prostorima, ovaj izbor može da se učini suviše jednostavnim ali, kako kaže naša sagovornica, kamilica ima preimućstvo u odnosu na druge biljke jer je prijatna i blagotvorna, a i "više od toga".
- Čajeve ne morate da pijete samo kada ste bolesni. Postoje i oni za uživanje, a čaj od kamilice je jedan od njih.
Doktor Nada Kovačević je dekan Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, specijalista za lekovito bilje i profesor farmakognozije, jednog od starih, stručnih predmeta koji potpuno obeležava profesiju budućih farmaceuta.
- Farmakognozija je nauka koja se bavi istraživanjem i upoznavanjem prirodnih lekovitih sirovina biljnog, životinjskog i, ređe, mineralnog porekla. Proučava njihova svojstva i kvalitet, način proizvodnje i primenu. Iako je jedna od najstarijih farmaceutskih disciplina i danas je važna kako sa istraživačkog tako i sa naučnog aspekta. Međutim, farmakognozija je bitna i za primenu prirodnih, biljnih lekova, jer se u svim zemljama ulažu značajni napori da se i ovi lekovi prodaju na adekvatan način koji će da garantuje njihov kvalitet kao i efikasnu i bezbednu primenu – objašnjava dr Kovačević.
S obzirom na to da se saznanja iz ove oblasti nikada ne zaključuju, već se lekovita svojstva biljaka neprekidno i dodatno proučavaju i poboljšavaju, stručnjaci koji se bave ovim istraživanjima često organizuju i naučno-stručne skupove o sastojcima i delovanju lekovitog bilja na kojima se prezentuju najnovija saznanja. Zato nismo mogli da zaobiđemo pitanje kakva je sadašnja "slika" lekovitog bilja u Srbiji?
- Naša zemlja je bogata lekovitim biljem, jer je u specifičnom klimatskom pojasu koji pogoduje i omogućava rast najrazličitijih vrsta. U Srbiji samoniklo raste oko 3.500 biljnih vrsta, od kojih se oko 400 koristi za lekove. Takođe, mnogobrojne su i endemične biljke čije je stanište ograničeno samo na određeno područje. Iz te grupe pomenula bih rtanjsku macinu travu (Nepeta rtanjensis) i hajdučku travu kralja Aleksandra (Achillea aledžandri-regis). A od onih lekovitih trava koje su rasprostranjenije, osim kamilice (Matricaria chamomilla), izdvojila bih neven (Calendula officinalis), biljku koja zrači lepotom, još uvek se dosta ispituje, a može da bude lekovita. Pomenuću i vranilovu travu (Origanum vulgare), majčinu dušicu (Thymus serpyllum), bosiljak (Ocimum basilicum), lipu (Tilia platyphyllos) i odoljen (Valeriana officinalis) koji ima različite koncentracije lekovitih materija zavisno od toga da li je ravničarski ili brdski.
Profesorka Kovačević podseća da je u našem narodu razvijena tradicija prikupljanja lekovitog bilja i za lične potrebe i za prodaju, kao izvor prihoda domaćinstava u brdskim i planinskim područjima, koji su većinom, nezagađeni i ekološki očuvani.
- Ipak, neophodno je da se i u toj oblasti zavede red. Najpre zbog činjenice da iako većina lekovitih biljaka raste u dovoljnim količinama, pojedine vrste su već svrstane među ugrožene, pa bi o zaštiti prirodnih staništa trebalo da se vodi više računa. Sakupljanje lekovitih biljaka na prirodnim staništima jeste privredna aktivnost koja, kao i mnoge druge, zahteva određene inovacije i savremenu organizaciju. Sakupljanje prirodnih proizvoda (lekovitih biljaka, šumskih plodova, gljiva, puževa), može da bude osnov ekonomskog razvoja određenih područja i dopunski izvor prihoda za veliku broj domaćinstava. Smatra se da ovakve delatnosti, u budućnosti, nekome mogu da postanu stalno zanimanje. Sakupljači bi, zato, trebalo da budu obučeni i da poseduju određena dokumenta i potvrde koje će da obezbede bolji kvalitet materijala koji prikupljaju.
Lekovite biljke koje rastu u prirodi mogu da budu dobrog kvaliteta: da rastu na čistom vazduhu, pored čiste vode i bez pesticida Ipak, ne mora uvek da bude tako. S druge strane, kaže dr Kovačević, u ratarskoj proizvodnji je sve više novih "useva" lekovitog bilja čije gajenje doprinosi prozivodnji veće količine lekovitih sirovina ujednačenog kvaliteta.
Profesor Nada Kovačević kaže da najviše uživa kada poslom ili u slobodno vreme ode u planinska područja.
- Tako spajam posao i zadovoljstvo, jer svaki predeo ima svoje osobenosti. Najčešće biram brdske, kamenite terene koji su malo kome pristupačni i u kojima se uvek nađe ponešto neuobičajeno. Volim i šumovite predele u kojima rastu lekovite trave koje traže dosta vlage a malo svetlosti, ali, priznajem da su meni mnogo lepši i stručno interesantniji njihovi obodi, jer su granična područja šuma i livada staništa mnogobrojnih živopisnih, lekovitih biljaka.
Način na koji doktor Nada Kovačević govori o lekovitim travama i slikovita objašnjenja svake biljke koju pomene, sugerišu da uživa u zanimanju koje je odabrala. S obzirom na to da je i autor stručne publikacije "Sto lekovitih biljaka: kroz tradiciju i savremeni život srpskog naroda", nametnulo se i pitanje da li je, možda, njeno interesovanje za ovu oblast deo porodične tradicije.
- Osim prikupljanja poznatih trava za kućnu apoteku, niko se u porodici pre mene nije bavio proučavanjem njihovih lekovitih svojstava. Posle srednje škole želela sam da upišem molekularnu biologiju, ali pošto se u to vreme na ove studije upisivalo samo desetak studenata nisam htela da rizikujem i polagala sam prijemni na farmaciji. Danas zaista uživam u ovome sto radim!
HAJDUČICA KRALJA ALEKSANDRA
Od svog istraživačkog rada na ispitivanju lekovitih svojstava biljaka, profesor Nada Kovačević posebno izdvaja hajdučku travu kralja Aleksandra.
- To je retka, hibridna, endemična vrsta, otkrivena 1930. godine. Raste na Kosovu i Metohiji, na severnom obodu Šar-planine. Ona je zaštićena, ali nažalost danas je u "crvenoj knjizi" ugroženih biljnih vrsta. Bila sam u timu koji je proučavao njena hemijska i lekovita svojsta. Sadrži slične, ali opet različite sastojke u odnosu na druge hajdučke trave, naročito na onu koju znamo iz svakodnevnog života. Ispoljava delovanje protiv mikroorganizama, ublažava upale i smanjuje oštećenja sluznice. Ipak, do neke konkretne primene, dugačak je put. Retka je, teško dostupna, i dalje nedovoljno proučena, lepa i dekorativna biljka i to je, za sada čini interesantnom i tajanstvenom.
TRAVARI I "TRAVARI"
Po rečima naše sagovornice postoji i nešto što, nažalost, baca senku na dobru tradiciju travarstva u Srbiji.
- Vekovima su vidari i narodni lekari koristeći znanja o blagotvornom dejstvu biljaka lečili ljude. Nažalost, danas je sve više onih koji to zloupotrebljavaju i, posedujući samo oskudno znanje o lekovitim biljkama, proizvode različite preparate obećavajući nemoguće. Zato je država dužna da preko svojih inspekcija i nadležnih organa reguliše tržište biljnih preparata. Po pravilu, istinski travari koji imaju i koriste tradicionalna znanja i iskustva u lečenju, nisu u velikim gradovima nego u seoskim područjima. Oni poznaju trave koje rastu u njihovoj okolini i koriste ih za lečenje. To su pojedinci koji imaju recepture nekog porodičnog leka i koji pomažu u lečenju samo jedne ili dve bolesti, a ovakve usluge najčešće ne naplaćuju. Problem su oni koji svoja oskudna znanja uveličavaju, mistifikuju i skupo naplaćuju.
OPREZ SA "EGZOTIČNIM LEKOVIMA"
Na našem tržištu poslednjih godina mogu da se kupe različiti preparati od lekovitih biljaka koje rastu na drugim kontinentima, iako u narodu vlada mišljenje da bi čovek trebalo da traži lek u lekovitim travama kraja iz koga potiče.
- Ima nekih biljaka koje nisu karakteristične za naše područje, a čija lekovitost je nesumnjiva. Ali, nasuprot njima ima zloupotreba sa takozvanim “egzotičnim lekovima”, kineskim, indijanskim, indijskim, sibirskim i drugim preparatima. Pojedine od ovih biljaka i njihovi preparati pokazali su se kao dobri, ali da bi se neko lečio, na primer, kineskim lekovitim biljem, neophodno je mnogo više, a najpre da se živi "kineskim" načinom života, što je priznaćete u našim okolnostima potpuno neizvodljivo – poručuje naša sagovornica. |
|
|
|
Divlji ovas za životne prekretnice
Muskatni oraščić tera stres
Masirajte šake, probudite telo
Voda pamti i prenosi misli
Kako da "složite" ishranu i varenje
|