|
 |
|
Dobro veče Srbijo
|
|
Milka Canić
|
Piše: B. Soldatović
Kviz Slagalica, koji se svakog dana emituje na RTS-u, nedavno je proslavio petnaesti rođendan. Iz godine u godinu ovaj kviz beleži sve veću gledanost i popularnost. Supervizor Slagalice i dama koja izgovara čuveno: „Dobro veče“ po kojem je postala popularna, Milka Canić, smatra da Slagalicu održava kvalitet.
- Prema mom mišljenju, ovaj kviz traje zato što nudi proverene vrednosti. On je interesantan, kratak, nenametljiv. Jedan naš takmičar je lepo primetio da je to jedini kviz koji ima dušu. Cela ekipa doprinosi tome. Neki se vide na ekranu, neki su iza kamere. Ti koji su iza kamere takođe danonoćno rade vredno, predano, savesno, od našeg urednika do majstora svetla. Da bi kviz funkcionisao kako treba, mora da postoji skladna ekipa koja nije u raskoraku sa poslom koji obavlja i sa emisijom čija je namena i da zabavi i da pouči gledaoce.
Dok u jednom beogradskom kafiću pijemo čaj, gospođa Canić kaže da joj je drago što je popularna među mladom publikom.
- Malo je čudno da im osoba mojih godina postane idol. Ali, ukoliko su mladi u meni prepoznali nekoga ko je, da neskromno kažem, sinonim za znanje, onda je to više nego dobro. Godinama sam radila kao profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti u gimnazijama (u Prištini, u Vojnoj gimnaziji i u 15. gimnaziji u Beogradu), naučila sam da se sa mladima družim, oni su nekako moji. Možda su u mom stavu, licu, obraćanju, prepoznali nešto sebi blisko. Uostalom, zar nije lepo da mladima deviza bude znanje, a ne negativne pojave, kao što su alkohol, droga, kocka...? Da ne govorim o šundu koji je preplavio našu stvarnost, od muzike do filmova, preko časopisa do literature.
Čuveno „dobro veče“, Milka Canić je želela da izgovori toplo, srdačno, prihvatljivo svima. U tome je i uspela.
- Ne umem da objasnim tajnu svog uspeha. Sigurna sam da se publika pita: „Ko je ova žena, šta radi, čime se bavi, koja je njena uloga.“
Zaista, koliko truda i rada stoji iza tog jednostavnog „dobro veče“, odnosno šta je posao supervizora Slagalice?
- To dobro veče je pozdrav za sve gledaoce, a iza toga su dani i noći provedeni u napornom i odgovornom poslu. Moj zadatak je da svako pitanje, pojam, reč ili odrednicu za asocijaciju proverim, da zamenim ono što ne valja ili da napišem novo pitanje. Na snimanju vodim računa ne samo o tome nego i da takmičenje protekne regularno, da nikoga ne oštetimo u bodovima i da svakog trenutka budem spremna da prihvatim ili odbijem odgovor takmičara koji se razlikuje od ponuđenog.
Kada je reč o hrani za telo, gospođa Canić kaže da se celog života hranila zdravo, da jede mnogo voća i povrća, voli ribu, ali i meso.
- Volim čaj i rado ga pijem. Zeleni je moj omiljeni, ali i sve druge vrste čajeva. Ne pijem kafu, nemam tu naviku. Valjda zato što ne pušim. A ako na stolu stoji deset vrsta kolača i jedna jabuka, ja ću uzeti jabuku, jer ona prija mom organizmu. Nutricionisti kažu da nije dobro odmah posle jela jesti voće, a ja moram jer to godi mom želucu. Mislim da je tajna moje vitalnosti u tome. Navikla sam i svoju decu, ćerku, sina i unuke da se hrane zdravo. I, dok moja deca ne žele da ih pominjem u javnosti, moj unuk Aleksa kaže: „Mimi, mene možeš da pomeneš kad hoćeš.“ Evo, ispunjavam mu želju.
A kada hrani duh, Milka Canić ga hrani lepim stvarima kao što su književnost, slikarstvo, pozorište, tople ljudske duše...
- Najviše volim da se družim sa suptilnim ljudima, koji nisu prozaični, koji umeju da me zainteresuju pričom, bez obzira na to jesu li obrazovani ili ne, gnušam se prostakluka, vulgarnosti, psovki. Najviše cenim ljude koji su majstori svog zanata ma kojim poslom da se bave. Recimo, divim se ženama koje su vične ručnim radovima jer meni to nikada nije išlo od ruke. Divim se ljudima koji prave umetničke fotografije, koji uspevaju da uhvate neki običan detalj iz života, ali i biblijski trenutak kakav se pre neko veče mogao videti na nebu Beograda. Moja urednica i ja smo ga spazile iz naše kancelarije: iznad crkve Svetog Marka stajao je polumesec, a pored njega zaklonjena sjajna i lepa zvezda Danica. Kažu da je ta pojava u Beogradu trajala 45 minuta – to je bio prizor za pamćenje. Bila sam nesrećna što nemamo fotoaparat da taj trenutak ovekovečimo, ali se nadam da je neko to već snimio.
Suština čovekovog života, smatra gospođa Canić, jeste u tome da u svemu što radi pronađe unutrašnji mir, da ne bude u raskoraku sa sobom i svojim osećanjima. Kako je ona pronašla taj mir?
- Vežbom. Ja sam vrlo radoznala i dinamična osoba. Ako vam izgledam i delujem mirno, to je lepo, ali sam nemirnog duha. Ali, kad nađete unutrašnji mir i kad znate šta su vam prioriteti, onda je lako. Nema recepta za dostizanje unutrašnjeg mira, mislim da je iskustvo presudno jer, kako čovek sazreva, o mnogim stvarima razmišlja drugačije nego kad ima 20 ili 30 godina. Trudim se da mi svakodnevne situacije, problemi i ljudi ne poremete taj sklad. A, opet, desi se da me neke situacije i ljudi baš naljute. Ne umem to da sačuvam u sebi, već sve izbacim, nekad vikom, nekad razgovorom nekad suzama.
Kaže da je najlepša godina u njenom životu bila ona kad je imala 19, a najružnija kada je napunila 40.
- Tada me je mučila ona misao Meše Selimovića koji je rekao da je 40 godina ružno doba, jer niti si više mlad, a nisi ni star. Tu si negde na tromeđi - ne znaš gde si. To je živa istina. A kad je to prošlo, ostalo je da se tešim i ubeđujem sebe: „Ova je godina dobra, možda će sledeća biti još bolja.“ Kad mladost prođe važno je da se time ne opterećujete, da budete zdravi, kako mentalno tako i fizički. Ako sa zdravljem čovek nema problema, nije teško da živi u skladu sa samim sobom.
RECEPTI MILKE CANIĆ
Salata od celera
Oljuštite i izrendajte jedan celer. U to dodajte jednu izrendanu kiselu jabuku, jednu pavlaku ili mileram. Nacedite u to pola limuna i odozgo pospite salatu seckanim ili mlevenim orasima.
Salata od tunjevine
Konzervu tunjevine pomešajte s jednim izrendanim celerom. Tome dodajte pola naceđenog limuna i 50–100 g seckanih oraha.
Salata za pamćenje
- Moja prijateljica Vera, koja sada s porodicom živi u Kanadi i ja, često smo u mladosti zajedno spremale ručak. Jednom prilikom nismo imale ništa za salatu. Sećam se, rekla mi je: „Ništa se ne sekiraj, sad ću ja to da sredim.“ I, uzela je perca mladog crnog luka, iseckala ih, dodala u to sirće i ulje. Verujte mi i danas pamtim koliko je ta obična salata bila ukusna. |
|
|
|
Cimet cenjeniji od zlata
Imela leči sto bolesti
Fikus i bendžamin za čistiji dom
Kad zataji sirup protiv kašlja
Izlečite alergiju biorezonancom
Budite fit u najluđoj noći
|