|
 |
|
U vrtu hrabrih a bezazlenih
|
|
Nataša Tapušković
|
Piše: Biljana Soldatović
Za sebe kaže da je isključivi optimista (?!), doduše povremeno prezasićen sumnjama i strahovima na temu “kuda ide ovaj svet”. Nataša Tapušković (koju neki čitaoci možda još pamte po devojačkom prezimenu Šolak) ima mnogo razloga za optimizam: nedavno je, kritičari kažu uspešno, na daskama JDP-a, svoj život započela predstava “Kandid ili optimizam”, po Volterovom klasiku iz 18. veka. Nataša u njoj igra glavni ženski lik, Kunigundu. Šira publika zapamtila je kao Danicu u filmu “Lajanje na zvezde”, Sabahu u Kusturicinom “Život je čudo”, ili kao savremenu verziju Olge Nikolajević - Petrović u tv seriji “Pozorište u kući”.
O svojoj najnovijoj ulozi, odnosno o tome ko je Kunigunda, koja ima urođen, ne kaže se slučajno, ženski smisao za preživljavanje, ili bolje rečeno, ko su današnje Kunigunde, Nataša kaže:
- Kunigunda je žena za sva vremena, sposobna da preživi sve oluje i vetrove koji nailaze. Ona je žena vrlo površnih potreba, ipak bezazlena i komična u svom otkrivanju sveta i pronalaženju sopstvenog mesta u njemu. Čini mi se da današnje Kunigunde nisu baš nesvesne svojih budućih koraka i koordinate njihovog života deluju često kao niz proračunatih poteza. Međutim, tokom rada na Kandidu nismo se trudili da povežemo 18. i 21. vek, već smo istraživali šta je ono univerzalno što je kao sadržaj prisutno u svim vekovima. Koje su to ljudske slabosti kojima čovek neprestano podleže. Kakvom licemerju, iskušenjima i nepravdama bivamo neprestano izloženi svi mi, tokom našeg odrastanja i otkrivanja ovog, “najboljeg od svih mogućih svetova”.
-Kandid, koji pokreće mnoga životna pitanja, pre tri veka, važna koliko i danas, između ostalog je i delo o ljudskim slabostima. Na koji način se odnosite prema slabostima drugih (pa i svojim), da li se trudite da ih razumete i opravdate?
* Naravno da se trudim da razumem i opravdam ali, takođe, to često nisam u stanju. Iako mi se čini da sam preterano zahtevna, primećujem kod sebe izvesni napredak. Svet više ne posmatram crno–belo. Borim se da u “okviru mog vrta” ljudi budu hrabri, a bezazleni. Već to je tako velika sreća.
Ljubav je osnova svega (to je jedna od poruka Kandida, ali i mnogih predstava i filmova u kojima je igrala). Na pitanje o tome kako neguje svoje ljubavi: prema suprugu, ćerki, porodici, drugim ljudima, poslu, svetu u kome živi, Nataša odgovara kako je to neprestano kretanje i trud.
* To je neprekidna borba sa sopstvenim slabostima i ograničenjima, ali zarad razvitka ljubavi u nama kojom potom možemo voleti ceo svet. Tako su nam deca, baš takva kakvu imamo, i data ne bi li nas, roditelje, svakodnevno učila i usavršavala u ljubavi.
-Da li stvarno “o ženama Bog brine”, kako kaže jedan lik u Kandidu?
*Bog brine o svima podjednako... A ova Volterova rečenica, prepuna ironije, govori pre svega o onoj čarobnoj ženskoj sposobnosti da, vođene intuicijom, često imaju više spretnosti da za sebe odaberu najbolje moguće okolnosti, situacije i rešenja. Ona su upravo posledica snažne ljubavi prema ovom “najboljem od svih mogućih svetova” i potrebe da se u tom svetu, kakav god on bio, opstane i preživi.
U taj opstanak i preživaljavanje u ovom, “najboljem od svih svetova”, spada i briga o zdravlju. Nataša Tapušković se već nekoliko godina hrani makrobiotički. Kaže da se za makrobiotiku zainteresovala zato što je želela da promeni loše navike zbog koji je, tokom trudnoće, a i posle porođaja, imala nekih zdravstvenih tegoba.
* Imala sam sreću da moja koleginica i prijateljica Cvijeta Mesić, već neko vreme sarađuje sa doktorkom Ninom Bulajić koja me je vrlo brzo i lako ubedila da temeljno izmenim svoj dotadašnji način ishrane. Svakog meseca njih dve drže trodnevni seminar koji bih iskreno preporučila vašim čitaocima.
Prelaskom na makrobiotički način ishrane, Nataša je brzo osetila pozitivnu promenu.
* Moj metabolizam se promenio, uobičajeno naticanje je nestalo, bez ikakve dijete nestao je i višak kilograma. Čak mi se čini da mi se i konstitucija u izvesnom smislu promenila. Brža sam i pokretnija.
Makrobiotika je zahtevna disciplina. Naime, pripremanje makrobiotičkih jela zahteva da se dosta vremena provede u kuhinji.
Dok je, tokom porodiljskog odsustva, sa ćerkom Đurđom uglavnom boravila kod kuće, imala je dovoljno vremena da svaki obrok pripremi u skladu sa makrobiotičkim pravilima. To se donekle promenilo otkako je ponovo počela da radi.
* Sada se trudim da moja ishrana bude celovita.To znači da ne jedem šećer (sem kad sebe, u izvesnim prilikama, častim), belo brašno, namirnice životinjskog porekla. Meso zamenjujem ribom - dva do tri puta nedeljno. Jedem puno povrća, mahunarki, celovitih žitarica i voća. Tokom proba, kada nemam vremena za kuvanje, nalazim neko prihvatljivo rešenje koje odgovara celovitoj ishrani, a opet je u skladu sa većim potrebama organizma nastalim usled iscrpljenosti i umora. Naravno da ponekad prekršim makrobiotička pravila, ali im se odmah užurbano vraćam.
Dok kuva, voli da sluša muziku koja se slaže sa trenutnim raspoloženjem i jelom koje sprema. To je i jedan od načina na koje pozitivnom energijom “puni baterije”.
* Ipak, najbolji izvor pozitivne energije za mene je moja ćerka. Deca uopšte. Uz njh se odmah priključim na napajanje. Uz decu, to su knjige, probe tokom kojih načnemo neku novu stvarnost, duge šetnje, uz reku...
Omiljena čorba od bundeve
U ekspres loncu, na susamovom ili suncokretovom ulju (jedna kašika) izdinstati 1 crni luk - sečen na polumesece, 600g bundeve i 1 manji celer sečen na kockice. Dodati tome 1 šolju suvog graška, naliti sa 5 šolja vode i kuvati 30 minuta kad “uhvati” pritisak. Kada pritisak popusti, otklopiti i posoliti po ukusu i lagano promiksati čorbu. Propržiti kockice hleba na tiganju, sa ili bez ulja, uz stalno mešanje. Služiti čorbu sa prepečenim hlebom i peršunovim listom. |
|
|
|
Cimet cenjeniji od zlata
Imela leči sto bolesti
Fikus i bendžamin za čistiji dom
Kad zataji sirup protiv kašlja
Izlečite alergiju biorezonancom
Budite fit u najluđoj noći
|