|
 |
|
Naša rođaka u gradu anđela
|
|
Ljubinka Klarić
|
Piše Biljana Soldatović
Upravo je gledamo kao učiteljicu u seriji "Moj rođak sa sela". Pre toga, Ljubinka Klarić ostvarila je niz uloga u Beogradskom dramskom pozorištu (Neke devojke, Privatni životi, Troje...), na filmu (Ringe Raja, T. T. sindrom, Normalni ljudi...), a posle pomenute serije je spakovala kofere i pustila da je srce konačno odvede u Los Anđeles. U prohladni i košavom uzvitlani Beograd došla je sa kalifornijskog sunca da je želja mine; kada se vrati u L.A. jedno vreme neće moći da putuje preko okeana – jednostavno, trudnice u poodmaklojo trudnoći ne primaju na prekookeanske letove (da se ne bi dogodila scena kao u nekom holivudskom filmu sa sve porođajem na ko zna koliko hiljada metara iznad zemlje).
Ljubinka Klarić, potpuno urbana mlada dama, svoj prvi doživljaj sela imala je kod bake u Banji Koviljači gde je provodila letnje raspuste. I, mada kaže da Banja i nije pravo selo, za nju je taj boravak u prirodi, na Drini i planini Gučevo, bio nešto najlepše na svetu.
- Ta atmosfera i bezbedna igra sa decom na ulici su ono čega se sećam. A sećam se i tatinog sela u Dalmaciji, kamena i loze, gde mi je sve delovalo nekako misteriozno. Seriju "Moj rođak sa sela" snimali smo u selu Borač, 40km od Kragujevca. Tamo je priroda netaknuta. Ako jednom rečju treba opisati taj predeo, onda je to – zdravlje!
Ljubinka se u Boraču nije upoznala sa lokalnom učiteljicom, mada su joj Vojin Ćetković i Nebojša Glogovac rekli da je i ona plava i da deluje moderno, ali se susretala i razgovarala sa drugim seljacima koji su pratili snimanje.
- Sećam se da mi je jedan deka prišao i rekao: „A vi, kad završite ovu seriju, verovatno više nikad nećete doći u Borač.“ To je bilo pred kraj mog snimanja, spremala sam se da se definitivno preselim u Los Anđeles, i tako me je neka tuga uhvatila i zapitala sam se da li je moguće da, čak i kad budem dolazila, nikad neću obići te ruralnije delove Srbije.
Ali, da je priroda svugde očaravajuća, shvatila je na jednom izletu u severnu Kaliforniju. Slika iz tog dela Amerike, uz zalaske sunca na havajskim plažama, jedna je od najspektakularnijih koju je zapamtila.
- Išli smo kolima od Los Anđelesa na sever prema San Francisku, kroz predivne predele i jesenje boje – sve oko nas bilo je žuto i crveno, prošarano zelenim. Kako izlazite iz južnog dela Kalifornije, negde tamo kod Santa Barbare, nestaju palme i počinje zimzeleno drveće. Podsetilo me je to na Crnu Goru, na onaj deo kad posle Podgorice prolazite kroz kanjone. Nije važno na kom ste kontinentu, prirodne dragocenosti postoje u svim zemljama.
I, mada priroda ume da je opčini, Ljubinka ne voli predugo da boravi u njoj. Priznaje da više voli gradsku vrevu. Kaže, nema šta mnogo da se radi u prirodi, a ni ona još nije „došla“ do onog mira u sebi koji bi joj pružio drugu perspektivu boravka u prirodi.
- Verovatno ću kad budem starija i kad se budem umorila od života želeti da češće bežim u prirodu, a sad to činim samo povremeno.
Zato Ljubinka veoma pazi da jede prirodnu, organsku hranu.
- Zdravo se hraniti u Americi i kod nas dve su različite stvari. Ovde, hvala Bogu, još nije došlo do toga da moramo da pravimo selekciju u prodavnicama ili na pijaci. Hraniti se zdravo u Americi, znači jesti organsku hranu. A jesti neorgansku hranu u dugotrajnom periodu, vodi u bolest. Bojim se da se hranim neorganskom hranom, da unosim nešto nepoznato u sebe. Većina ljudi, međutim, ne može sebi da priušti da se hrani zdravo, jer je organski gajena hrana skupa. S druge strane, mnogi ljudi ne smeju sebi da priušte da se razbole jer nemaju zdravstveno osiguranje, a ako se razbolite ne možete da radite. Mi se hranimo u organskoj prodavnici i veliki deo kućnog budžeta trošimo na hranu. Inače, primetila sam da su mnogi ljudi u L.A. vegetarijanci ili vegani i razumem zašto misle da je nezdravo jesti meso, zbog svih antibiotika kojima kljukaju životinje.
A kad poželi da napravi neki od naših domaćih specijaliteta, ni to nije nemoguća misija.
- Uglavnom mogu da se pronađu svi sastojci, a ako i ne mogu, postoje naši restorani koji drže naše proizvode tipa plazma keks, vegeta, kiseli kupus, suvo meso... Možete da nađete i burek i ćevape.
U utakmici sa gradom anđela Beograd vodi 1 : 0, a Ljubinka kaže da će se to možda promeniti ako se jednog dana preseli u neki “pravi grad”, poput San Franciska ili Njujorka.
U Los Anđelesu ona je išla na koledž na kome je usavršavala jezik, pa je upisala kurs u školi Stela Adler na kome je učila kako da se na najbolji način pripremi i predstavi na audiciji (audition skills).
- To me je zanimalo, jer ovde nešto slično nikad nismo učili. Oni ti daju tekstove, uglavnom savremene, za filmove i tv serije, snime te, pa ti onda kažu primedbe, pa onda to ispraviš, pa te ponovo snime. Mene je zanimalo i da vidim kako izgleda kad glumim na engleskom. Nije bilo loše, samo što je strani akcenat prisutan i ograničava vas. Išla sam i na neke audicije za reklame, ali nije to ono što bih želela da radim. Ako budem bilo šta pokušavala u Americi, to sigurno neće biti reklame.
U sledećih nekoliko meseci Ljubinka će se posvetiti nekim drugim „poslovima“. Naime, u trećem mesecu je trudnoće, i slatko iščekivanje počinje. Kada je pitam oseća li se kao da je u blagoslovenom stanju, uz osmeh kaže:
- Mislim da tek od petog meseca to stvarno postaje blagosloveno stanje, da žena dobija neki oreol, postane mirna i zadovoljna, ponaša se drugačije nego inače. I ja se osećam s vremena na vreme blagosloveno, a s vremena na vreme uopšte nije tako. Sad sam još uvek čas presrećna, čas uplašena, povremeno se zapitam – gde je ta beba. Tek kad stomak poraste, znaću da je tu.
Ali, da se nešto u njenom životu menja, to je jasno. Za početak, drastično je smanjila pušenje.
- Počela sam i da jedem razvnovrsniju hranu, jedem čak i ono što mi se ne jede, a izbegavam ono što mi se jede a nije hranljivo. Verovatno bi me pre mrzelo da to uradim za bilo koga, čak i za sebe samu, ali sada više nisam sama, moja obaveza je da vodim računa i o sebi i o bebi. A menjam i garderobu...
Iako do porođaja ima još podosta vremena, Ljubinka kaže da će sigurno ići na vežbe za trudnice.
- Tamo postoje dobri prenatalni programi. Mislim da su vežbe neophodne, prvo zbog zdravlja, a i zbog porođaja. Uradiću sve da olakšam porođaj. Ako treba, vežbaću po ceo dan!
A u pauzama između vežbi, moći će da šeta pored okeana. Biće to značajna promena u njenom životu koji je u Beogradu bio ispunjen stalnom akcijom i radom, pre svega.
- Malo teže se navikavam na to da više ne mogu da živim u istom ritmu. Možda sam sad došla u fazu da spustim malo loptu.
- U Americi je sramota pušiti. Kada tamo pušite, kao da činite zločin, kao da ste čovek trećeg reda. Doduše, ima tu i licemerja, jer mnogi ljudi su preko nedelje „strejt“, a vikendom daju sebi oduška, pa između ostalog i puše. Zanimljivo je i da je na šetalištu pored okeana u Santa Moniki zabranjeno pušenje. Doduše, samo malo dalje, u Venisu, sasvim je druga priča. I, znate šta? Plaža u Santa Moniki na kojoj je mnogo šta zabranjeno je i u sezoni prazna, ali je zato plaža u Venisu stalno puna sveta.
Ljubinka nema ideju o idealno provedenom danu. Kaže, kad bi takav i postojao i kada bi ga često živela, više ne bi bio tako idealan, jer bi postao dosadan.
- S vremena na vreme, idealno mi je da se izležavam ceo dan, gledam filmove koje volim ili da čitam, a opet, nekog drugog dana mi je idealno da ceo dan budem van kuće, u šetnji, da se viđam sa ljudima, da vidim razne stvari, da svratim negde na ručak ili večeru. Ili, da otputujem negde, pa da obilazim neka nova mesta.
|
|
|
|
Homeopatija leči koksaki
Ruzmarin da umine bol
Propolis na kapiji zdravlja
Blagodatne biljne kupke
Matična mleč obara pritisak i holesterol
Oslabite uz krompir
Vežbama ubrzajte metabolizam
|