|
 |
|
Bez zapisa nema prošlosti
Na čaju sa - Prof. dr Zorica Arsić Mandarić |
|
Prof. dr Arsić Mandarić
|
Za pripremanje čaja od nestvara treba uzeti, ali veoma oprezno, pregršt osušenih uspomena, preliti ih sa zabranjenim lekom protiv stvarnosti - eliksirom mladiosti i, napitak je gotov! I mada ga često svako od nas ispije, recept je tek nedavno zapisala dr Zorica Arsić Mandarić, lekar ORL, u svojoj knjizi pesama "Ženski početak večnosti".
Piše: B. Laćarak
- Taj čaj pišem, pijem svakodnevno tražeći mirise spokoja i neke svoje nezavisne trenutke zbližavanja sa sobom i pomirenja sa svetom - kaže u razgovoru za "Bilje i zdravlje" dr Zorica Mandarić, lekar, književnik i likovni umetnik, koja svoj nemirni duh ne može da sputa i ukroti ni za trenutak, za sekund.- Čaj je plemeniti napitak - bolesnima je lek, a zdravima povod za okupljanje, druženje, lepu komunikaciju. Ipak, ne treba zaboraviti da se čajevi prave od bilja od kog se pripremaju i lekovi. Svaki čaj ima strogo naznačene efekte po funkciju pojedinih organa, i nije svejedno da li će neko popiti čaj od zove, nane, kantariona ili ruže.
Ova divna, plava žena, iz koje neprestano vrcaju iskrice pozitivne energije, našla je inspiraciju u čaju i kada je pisala stihove za knjigu "Hvatač snova".
"Kako se sad pije čaj od bele rade, kako piše pesma od obranih slova, koja ne mirišu na lek kamilice, ni na spokoj trave jer se prsti dave obranog poljupca na snovidom dlanu, u zelenoj noći i u plavom danu?"
- Umetnik je kosmički darovan talentom da vidi što drugi ne vide, da hvata međuslojno, između reči i ispred događaja, ali i da to uobliči pesmom, slikom, muzikom, tačnije zapisom vremena u kome živi. Bez zapisa nema prošlosti, a bez prošlosti nema budućnosti.Pisac mora da je za pero ispred svog vremena, slikar mora imati viziju koja premašuje poznate i dopuštene granice.
Kao lekar, dr Mandarić se trudi da svoje obrazovanje i znanje na najhumaniji način primeni u lečenju pacijenata, hiljade njih, koji svakodnevna na vratima njene ambulante u Poliklinici za ORL od nje očekuju spas. Iskustvo stečeno radom sa zadovoljstvom prenosi mlađim kolegama, jer je svesna da na njima ova profesija ostaje. A kada u tri sata posle podne skine beli mantil, u srcu i duši instinktivno joj se budi njen paralelni poziv još od najmlađih dana - književno stvaralaštvo.
Piše isključivo olovkom koja je nekako srasla sa prstima i kad misao teče, nečujno i nesmetano zapisuje bez onih tehničkih zastoja kod tipkanja na mašini ili kompjuteru. Olovka je čudo, kao produžetak ruke, kanal za misli, objašnjava naša sagovornica.
- Dosta radim, paralelno pišem i poeziju i prozu, a odmaram kroz slikanje. Kosmičke pesme su završene i nadam se da će uskoro biti i objavljene. Proza koju sada završavam je zapis o našoj duši u modernom vremenu. Promišljanja su o čovekovoj sudbini, pitanju trajanja i postojanja, vere i verovanja i hvatanja u koštac sa istorijskim vihorima. Zbog toga je uglavnom tema svih mojih zapisa - obična ljudska duša u procepima istorije, više bolna nego zdrava, sa čajevima ili bez njih.
Njena platna su prepuna boja jer upravo u tim nijansama ona doživljava svet oko sebe, a život upija svim čulima kao nešto nemirno, nestišljivo, nepredvidivo. Slike su narativne, guste, tako da boje cure izvan rama.
- Likovi moraju da govore, bilo da su slikani ili vajani, da gledaju iznutra tako da im se iz pogleda vidi šta sam ja mislila, sanjala i pevala u sebi dok sam ih stvarala. Slike su kao odeća za misli i kao što izbor odeće pripada raspoloženju i obliku tela, a ne modi, tako i slika mora biti samosvojna, nepodložna hirovima mode i uticajima aktuelnih pravaca.
Putovanja su za nju izazov, iskustvo i inspiracija za pisanje i slikanje, i istovremeno tako podmlađuje i čuva ono dete u sebi bez koga ne može biti stvaralaštva.
- Videti Efes, Kartaginu i Knosos, popeti se na Etnu, ući među duge Iguasu vodopada, pomirisati čarobnu obalu Amalfi, videti Luvr i Vatikan,, plaže Kopakabane, kelnsku katedralu i prošetati kanalima Amsterdama i Venecije, obići sva ta mesta prepuna vremena i udahnuti neki drugi nepoznati život, duh i dah drugačijih naroda, znači da ćeš ih neminovno uporediti sa svojim vremenom i narodom.
Kao mala devojčica sanjala je putovanja i čeznula da omiriše ono o čemu je čitala i gledala na ekranima, da oseti bit, kako kuca srce sveta iza granica njene zemlje. Danas, sa svakog putovanja, pored simboličnih sitnica, donosi i male putopise čiji se fragmenti vešto uklapaju u njenim delima.
-I lečenje je stvaralaštvo i duhovnog i telesnog zdravlja i zato mora biti kreativno od prvog kontakta sa pacijentom, jer podrazumeva puno poverenje bolesnika u lekara i bezrezervni angažovanost. Susretanje sa mnogo sudbina, svedočenje o životu i smrti i borba za izlečenje bolesti je velika odgovornost, ali za mene i dragoceno životno i umetničko spoznanje koje se neminovno preliva, curi u sve što se kreira. Zato su moje slike i skulpture, ali i moja poezija posvećeni ljudskom duhu, situacijama i osećanjima.
A kada progovori jezikom medicine, onda su svi njeni saveti usmereni ka očuvanje zdravlja. Treba voleti svoje telo, ističe dr Mandarić, da bi uopšte želeli da ga negujete, baviti se sportom i aktivnostima vezanim za otvoren prostor i raditi ono što volite u svakom slobodnom trenutku.
- Hraniti se umereno je formula dobrog zdravlja - poručuje ova simpatična i neumorna ženica, niskog rasta, koja je i na pragu šezdesete godine uspela da sačuva vitku liniju i lepe obline. - Smanjiti strasti za jako začinjenom i preobilnom hranom, alkoholom i pušenjem cigareta, kao i za brzom hranom. Idealno bi bilo kada bi svako moga da napravi ravnotežu između unetih kalorija i utroška energije a izbegavati faktore koji provociraju sklonost ka naslednim bolestima. Uz to, uzajamnost, podrška i prijateljstvo su neophodna duhovna hrana svakog pojedinca. Telesno zdravlje ulazi kroz usta a duhovno kroz srce.
A ako ipak nedovoljno znate o zdravlju, o čajevima i lekovitom bilju diljem livada i planina iz prirode i iz života, "češće čitajte ovaj dragoceni časopis kao izuzetan priručnik za lakše življenje", na kraju dodaje dr Zorica Mandarić.
Lekar, književnik, umetnik
Rođena je u Skoplju 1949. godine, detinjstvo i mladost do završetka gimnazije provela u Kruševcu. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, magistrirala na odseku pulmologije 1997. i odbranila doktorsku disertaciju iz otorinolaringologije 2000. godine. Radi na Institutu za otorinolaringologiju Kliničkog centra Srbije.
Objavila je 18 knjiga poezije, lirske proze i eseja. Laureat je književne nagrade "Gordana Todorović" za celokupno književno delo 1997.godine i nagrade "Jefimijin vez" 2005. godine u Ljubostinji za knjigu poezije "Ženski početak večnosti".Pesme su joj prevođene na engleski, italijanski, španski, rumunski, arapski, grčki i bugarski jezik.
U likovnom opusu radi akvarele, slika uljani pastel i ulje na platnu, oslikava staklo i svilu, a poslednjih godina vaja malu plastiku u drvetu. Bavi se i crtanjem, lutkarstvom, tapiserijom, ambalažom. Nedavno joj je objavljena monografija eseja, slika i skulptura "O čudesnom stvaranju".
Aktivni je član Likovnog kluba "Đuro Salaj" u Beogradu, a od 1973 do 1993. godine učestvovala je na više od sto zajedničkih i šest samostalnih izložbi.
Član je Udruženja književnika Srbije.
Udata je i ima dve kćerke. |
|
|
|
Sadržaj broja 93
BILJE
KISELI KUPUS
Gospodar zimske trpeze...
LEKOVITI STOLISNIK
Beli cvet za laku noć...
EHINACEA
Slon u staklarskoj radnji...
ZDRAVLJE
REUMATSKE BOLESTI
Kosti bole a zglobovi škripe...
POREMEĆAJ DEČJEG GOVORA
I tepanje na kašičicu...
ISHRANA ZA BOLJE PAMĆENJE
Riba čisti vijuge...
|