|
 |
|
Fina klackalica u tanjiru
Ishrana - Mala škola makrobiotike |
Uravnotežena makrobiotička ishrana jača snagu i bez lekova i hemije dovodi orgnizam u potpuno zdrav režim rada
Piše: Marina Furlan
Makrobiotika je celovit način ishrane, jer uzima u obzir delovanje hrane na celokupan organizam, na njegovo fizičko, mentalno i duhovno stanje. Makrobiotičko lečenje zasniva se na postizanju i održavanju dinamičke ravnoteže između dve primarne sile u kosmosu, jina i janga. One se ogledaju u svim pojavnostima na planeti i univerzumu. Centripetalna ili jang sila izaziva skupljanje, brzinu i vrelinu, dok jin ili centrifugalna sila dovodi do širenja, rastresitosti, sporih pokreta i hladnoće. Ove sile nisu statične i stalno se menjaju jedna u drugu. Na primer, plima-oseka, dan-noć itd. Zdravlje je prirodna posledica dinamičnog delovanja centripetalne i centrifugalne sile u svakodnevnoj ishrani i načinu života.
Kada se javlja bolest?
Bolest se javlja kao rezultat poremećene ravnoteže sa prirodom i univerzumom. Skoro svaka savremena bolest posledica je navike preteranog unošenja hrane, bilo isuviše jang ili isuviše jin, ili i jednog i drugog. Hrana koja je više jang i koja se svakodnevno konzumira (meso: goveđe, svinjsko, pileće; jaja; slani sirevi; suviše soli; mesne prerađevine itd.) i hrana koja proizvodi efekte širenja, jin (beli šećer, gazirana pića, tropsko voće, tropsko povrće, veštački zaslađivači, aditivi, alkoholno sirće, mlečni proizvodi, proizvodi od belog brašna, kafa, alkohol itd.) dovodi do disbalansa. Konzumiranjem ovih namirnica dugi niz godina, dolazi do velike neravnoteže, što ima za posledicu pojavu bolesti.
Koje bolesti izaziva preterani jang, a koje preterani jin?
Zavisno od kvaliteta hrane i pića u našoj svakodnevnoj ishrani, stanje organizma se menja iz dana u dan, uključujući promene u sastavu krvi i nervnim reakcijama, a što u kraćem roku izaziva promene u funkciji, a na duže staze promene u strukturi tela. Npr. hrana bogata mastima, pre svega životinjskog porekla, izaziva promene u sastavu krvi (porast holesterola i triglicerida). Ukoliko dosta pušimo, a pri tom nismo fizički aktivni, dolazi do pojave hipertenzije, ateroskleroze, moždanog udara, infarkta... Sa stanovišta makrobiotike, ove bolesti su izazvane delovanjem jang hrane. Sa druge strane, ekstremni jin, jin hrana, dovodi do proširenih organa, pada krvnog pritiska, fizičke tromosti, mentalne konfuzije itd. U zavisnosti od efekata koje izaziva u organizmu, sva hrana se klasifikuje na: jin i jang. Hrana koja u sebi sadrži harmoničnu ravnotežu jin i jang sastojaka naziva se uravnotežena hrana. Ona u kojoj dominira jin ili jang kvalitet neuravnotežena je. Savremena ishrana, iako sadrži sve nutritivne sastojke potrebne za organizam, ako sadrži ekstremni jin ili jang kvalitet, predstavlja disbalans koji remeti harmonični rad organa i tkiva i uzrokuje pojavu hroničnih bolesti.
U čemu je tajna makrobiotičke ishrane?
Makrobiotička ishrana pruža rešenje za kvalitetan i srećan život bez brojanja kalorija i opterećenja. Ovakvim načinom ishrane postajete vitalniji, vedriji i smireniji. Kako? Koristimo pre svega integralne, organske namirnice. Od žitarica: pšenicu, pirinač, ječam, ovas, raž, proso, zatim sezonsko povrće i voće, mahunarke i proizvode od soje (tofu, tempeh), alge, orašaste plodove, kondimente (miso, tamari, šoju, kuzu, umeboši šljivu), nerafinisana biljna ulja (susamovo, suncokretovo). Da bi obrok mogao da se nazove makrobiotičkim treba da bude izbalansiran sa aspekta jina i janga. Izbor hrane, tehnika kuvanja, začinjavanje jela, stanje i kondicija pojedinca, pol, aktivnost osobe i godišnje doba su osnova za razumevanje pripremanja kvalitetnog makrobiotičkog obroka.
Kako izgleda jedan izbalansiran jesenji makrobiotički obrok?
Izbalansiran makrobiotički obrok podrazumeva oko 50% integralnih žitarica (npr. integralni pirinač koji možemo posuti golicom), 30% povrća (ovom prilikom ćemo kombinovati krupno sečenu šargarepu i luk, a kasnije ćemo dodati prokelj. Od mahunarki smo izabrali sočivo kuvano sa kombu algom.
Mnogi se pitaju zašto koristimo alge?
Zato što one mineralizuju obrok, olakšavaju varenje i pomažu oslobađanje teških metala iz organizma. One su u tanjiru zastupljene oko 10% . Takođe, skuvaćemo brokoli na pari, jer u okviru izbalansiranog makrobiotičkog obroka uvek imamo jednu količinu povrća na pari, a to je obično zeleno povrće ili tamno lisnato povrće. U sezoni ga koristimo maksimalno i ovo zeleno lisnato povrće je u tanjiru prisutno oko 5%, zajedno sa presovanom salatom.
Kako se hranimo zimi?
Svaka vrsta hrane je karakteristična za određeno doba godine. Svako godišnje doba ima karakterističnu energiju koju putem hrane unosimo u organizam. Sada polako ulazimo u zimu, koja ima jin kvalitet energije, tj. hladnoću i vlagu, a mi se prilagođavamo tako što povećavamo jang, a smanjujemo jin kvalitet u izboru i načinu pripreme hrane, što će reći, smanjujemo sveže voće i povrće (jin), a konzumiramo više suvog voća, pečenih jabuka, dunja, kompota. Konzumiramo turšiju (bez konzervanasa ili vinobrana), korenasto povrće, glavičasto povrće, bundevu, dodajemo više soli, više mahunarki, termički duže obrađujemo hranu, koristimo više hladno ceđenog ulja, češće koristimo ekspres-lonac i češće koristimo rernu. To su aspekti jangiziranja. Ukoliko bismo nastavili da se hranimo zimi kao i leti, što mnogi na žalost čine, a što znači da konzumiramo dosta voćnih sokova, tropskog voća (banane, kivi, limun, pomorandže) došlo bi do disbalansa koji se ispoljava u vidu prehlade, bronhitisa i gripa. Sok od ceđene pomorandže i limuna se kosi sa ovim principom. Uostalom, probajte, pa se uverite sami. Tropsko voće uspeva u toplom, jang podneblju i dato je da bi nas hladilo. Ako je kod nas zima, razmislite da li nam je tropsko voće potrebno. Priroda nam je dala ono što nam je potrebno. Naučimo da je posmatramo i dobićemo odgovor.
Standardni makrobiotički obrok
Integralni pirinač sa korenastim povrćem, sočivom, arame algom i povrćem barenim na pari. Pripremamo ga tako što ćemo piranač potopiti preko noći, i to 1 šolju pirinča sa 2 šolje vode. Ujutru se voda baci i sipa nova. Pirinač se može kuvati sa 2 cm kombu alge, a ni ne mora. Preporučuje se kuvanje na prirodnim energentima (šporet na drva ili na plin). Ako nemate ovakav šporet, kuvaćete na onome što imate. Od momenta kada pirinač provri, smanjite vatru i kuvajte ga oko 60 minuta. Na samom kraju, blago promešajte pirinač, da biste izjednačili jang koji je bliži vatri i jin koji se nalazi na površini. Integralni pirinač ćemo posuti golicom. Inače, on se može začiniti gomasiom (susamovom solju) ili nekim drugim semenom.
Kada je reč o povrću, podrazumeva se da ćete pokušati da nađete organsku šargarepu i luk. Šargarepu ćemo iseći na krupne dijagonale ili kolutove, a luk ćemo iseći na polumesece. Podmazaćemo dno šerpe sa hladno ceđenim susamovim uljem, dodaćemo luk i šargarepu i dinstaćemo ih na srednjem plamenu oko 7 do 8 minuta. Sipaćemo malo vode i dinstaćemo na tihoj vatri oko 15 minuta. Zatim ćemo dodati prokelj (podrazumeva se da prokelj nije veliki) i njemu je dovoljno 7 do 8 minuta kuvanja. Istovremeno ćemo začiniti sa 1 kašičicom soja sosa. Ukupna količina povrća za jednu osobu je jedna šolja.
Sočivo, koje je protein u tanjiru, ne mora da se potapa, iako se mahunarke uobičajeno potapaju. Zato ćemo potopiti oko 2 cm kombu alge dvadesetak minuta. Vodu u kojoj je bila alga koristimo, algu stavimo na dno šerpe i preko nje stavimo sočivo. Možete staviti i malo korenastog povrća ili praziluka. Nalije se vodom i od momenta kad provri, kuva se 15 do 18 minuta. Sočivo se soli pred kraj (oko ½ kašičlice). Ako hoćete da ga začinite, možete dodati list lorbera, da malo olakša varenje, mada je sočivo u odnosu na druge mahunarke lako svarljivo i nema toliko vlakana koji nadražuju digestivni trakt.
Arame alge se prvo isperu pod brzim mlazom hladne vode. Količina za jednu porciju je supena kašika, jer alge pri kuvanju nabubre. Ostavite ih da odstoje u vodi desetak minuta i onda ih stavite na vatru, dodate par kapi soja sosa i, kada provre, smanjite na minimum i kuvate 8 do 10 minuta.
Presovana salata. Možemo se odlučiti za zimsku endiviju (zelenu gorkastu salatu), radič, rotkvu ili dajkon. Naseckate ili narendate salatu, stavite je u činijicu, dodate malo umeboši sirćeta (ne previše, jer je i ono jako slano), stavite odgore tanjir, napunite jednu flašu sa vodom (od litar i po-dva) i stavite na tanjir da ga pritisne. Dobro je da odstoji dva-tri sata, jer će onda imati više jang kvaliteta (izaći će suvišna voda iz salate, koju odlijete).
Brokoli na pari se lako sprema. Očisti se na cvetiće (dršku ne bacamo, očistimo i nju, takođe je iseckamo, može na štapiće), a listići se takođe jedu, ako ih ima. Ako nemate posudu za kuvanje na pari, možete staviti neku rešetkicu ili cediljku. Sipate malo vode na dno šerpe i, kada provri, stavite povrće u cediljku i ne kuvate duže od 3 do 4 minuta. Brokoli treba da bude hrskav i lepe zelene boje. Može se napraviti preliv od susama sa malo soja sosa, a možete ga jesti i samo tako, prirodno skuvanog.
BEOGRAD
Slavna imena
Beograd će uskoro posetiti učitelji makrobiotike svetskog glasa: Aleks Džek, filozof, ekolog, učitelj, najbliži saradnik Mičija Kušija i Edvard Esko,
takođe svetski poznat učitelj makrobiotike, saradnik Mičija Kušija i predavač na Kuši Institutu. Tema predavanja biće "Makrobiotički pristup lečenju bolesti savremenog sveta" (diabeta, artritisa, oboljenja krvnih sudova i raka). Pod sponzorstvom Telekoma Srbija, a u organizaciji Udruženja za makrobiotiku i zdravu ishranu "Zdravlje i radost", predavanje će se održati u zadužbini Ilije Kolarca, 14. novembra u 19 časova. |
|
|
|
Sadržaj broja 93
BILJE
KISELI KUPUS
Gospodar zimske trpeze...
LEKOVITI STOLISNIK
Beli cvet za laku noć...
EHINACEA
Slon u staklarskoj radnji...
ZDRAVLJE
REUMATSKE BOLESTI
Kosti bole a zglobovi škripe...
POREMEĆAJ DEČJEG GOVORA
I tepanje na kašičicu...
ISHRANA ZA BOLJE PAMĆENJE
Riba čisti vijuge...
|
