|
 |
|
Tiha epidemija lomi kosti
|
|
Dr Milena Đurić
|
Piše:Jelena Matijević
Kada je reč o osteoporozi stručnjaci tvrde da već godinama vlada "tiha epidemija" ove bolesti. Ne bez razloga, jer protiče bez simptoma, ali vremenom pacijent gubi koštanu masu i remeti mu se koštana struktura. Zbog toga kosti postaju porozne i sklone su prelomima. Nažalost, kad se jave prvi simptomi, a to su najčešće prelomi kuka, podlaktice ili pršljenova, bolest je već značajno napredovala.
- Osteoporoza je najrasprostranjenija metabolička bolest kostiju današnjice - ističe internista dr Milena Đurić, načelnik internističko-hirurško-pedijatrijske službe Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" i član konzilijuma za osteoporozu ovog Instituta.- Jer, posle pedesete, od nje boluju svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Uzgred, prirodno je da, kako godine prolaze, i kod muškaraca i kod žena dolazi do gubljenja koštane mase, a osteoporoza se dijagnostikuje kada je taj gubitak veći od očekivanog. Postavlja se pitanje zašto su žene češće na meti ove bolesti, a odgovor se svodi na tri razloga - prirodno imaju manju koštanu masu od muškaraca, tokom menopauze je ubrzano gube i prosečno duže žive.
Osteoporoza je nasledna, pa je prema rečima doktorke Đurić, za svaku -ženu važno da zna podatke o lomovima kostiju majke ili sestara. I, ako je takvih nezgoda bilo, neophodno je da što pre izmere koštanu gustinu na skeneru.
- Ovo se naročito odnosi na žene sa naglašenim faktorima rizika među kojima je na prvom mestu nasleđe. Potom slede sitna osteo-muskularna građa, pušenje, raniji prelomi, nerađanje, rana menopauza, dugo dojenje (izgube mnogo kalcijuma), premalo sunčanja, višak paratireoidnih i hormona štitne žlezde, prevelika upotreba kortikosteroida, tiroidnih hormona, lekova protiv epileptičnih napada i imunomodulatora.
MENOPAUZA I OSTEOPOROZA
Osteoporoza, tvrde lekari, je za ženu najozbiljniji pojedinačni rizik da se naruši zdravlje u menopauzi i godinama života koje slede. Značajniji čak i od srčanih bolesti, moždanog udara ili raka dojke.
- Postoje dva osnovna tipa osteoporoze u primarnom obliku. Prvi se javlja kod žena u menopauzi i posledica je snižavanja nivoa estrogena, dok je drugi oblik "senilna osteoporoza". Ova druga se javlja oko sedamdesete zbog smanjene apsorpcije kalcijuma, smanjene pokretljivosti, slabije ishrane, manjeg izlaganja suncu i promene u ravnoteži kalciotropskih hormona (porast paratireoidnog hormona i pad kalcitonina) u trećem dobu. Gubici koštane mase u menopauzi, postaju izraziti zbog pada količine estrogena, s obzirom na to da je poznat antiresorbitivni efekat estrogena na kost. U ovom periodu zahvaćene su pre svega trabekularne kosti (sa sunđerastom, rešetkastom strukturom), što najbolje može da se skenira na kičmi, dok su posle sedamdesete, osim njih oštećene i kortikalne kosti (kompaktne kosti čvrste strukture), što se konstatuje denzitometrijom kuka.
-Ženama u menopauzi, doktorka Đurić preporučuje da obavezno obave denziometrijsku kontrolu (pregled gustine koštane mase), a olakšavajuća je okolnost što danas u našoj zemlji ovi pregledi mogu da se obave u većem broju zdravstvenih ustanova. Koštana gustina meri se na više mesta na skeletu: kičmi, kuku, podlaktici i peti, a kao "zlatni standard" koristi se "deksa" metoda na kičmi i kuku. Ovom metodom, osim dijagnostike, prati se i razvoj bolesti, kao i efekat primenjene terapije.
Uprkos činjenici da je osteoporoza nasledna, doktorka Đurić ističe da rizične grupe mogu sebi da pomognu da postepeno dostignu očekivan genetski nasleđen koštani maksimum.
- Koštana masa i skeletna struktura formiraju do 20. godine, na određenom novu se održavaju do četrdesete, a posle toga koštana gustina opadala. Kod žena se to, zbog menopauze, događa ubrzano dok je kod muškaraca taj proces sporiji. Zato je važno da se u organizam unese dovoljna količina kalcijuma u određenim životnim periodima: u doba rasta i razvoja, a kod žena i dodatno, za vreme trudnoće i dojenja, kao i tokom menopauze i posle 70. godine (kada kalcijumski homeostatski mehanizmi popuštaju, a životne navike se menjaju).
Takođe je, naglašava dr Đurić, u svim životnim dobima, neobično važna stalna fizička aktivnost (najviše svakodnevne šetnje, vežbanje) i pravilna ishrana.
- Dokazano je da mišićna aktivnost deluje stimulativno na formiranje koštane mase, a kvalitetna ishrana, koja sadrži mleko, mlečne proizvode, ribu i povrće, takođe značajno doprinosi prevenciji osteoporoze.
LEČENJE
Osim što može da se otkrije na vreme, razvoj osteoporoze može da se zaustavi i da se, u određenoj meri, čak i poveća koštana gustina. Dominantna grupa lekova koji se danas primenjuju su bisfosfonati, koji su se do nedavno uglavnom uzimali oralno.
- Početkom septembra počela je da se koristi nove vrste bisfosfonata, koji se daju intravenski na svaka tri meseca - kaže dr Đurić. - To znatno olaškava terapiju, a za najteže vrste osteoporoze praćene čestim prelomima, rezervisan je lek koji je kod nas odnedavno na pozitivnoj listi i primenjuje se svakodnevno kao insulin. Uz sve oblike terapije za lečenje osteoporoze neophodno je i dodatno uzimanje D vitamina i kalcijuma.
PAŽNJA
Opasno predoziranje
- Poslednjih godina "preplavljeni" smo reklamama za lekove koji sprečavaju i usporavaju osteoporozu tako da žene često na svoju ruku piju preparate kalcijuma i D vitamina. To je veoma opasno, jer može da prouzrokuje predoziranje, što je praćeno nizom štetnih posledica - upozorava dr Milena Đurić i napominje da bi preparati i lekovi za osteoporozu trebalo da se piju samo uz konsultaciju sa lekarom jer je u lečenju osteoporoze, odnedavno uobičajeno merenje koncentracije D vitamina u krvi. Na osnovu ovog nalaza dozira se i količina ovog vitamina. Aktivan oblik vitamina D naročito je podesan za starije zbog oslabljene funkcije bubrega.
ISHRANA
U ravoteži
Za čvrste kosti najbitnije materije su kalcijum, fosfor i D vitamin.
Najviše kalcijuma dobijamo iz mleka i mlečnih proizvoda, ali su ovim mineralom bogati i sitna morska riba, losos, zeleno povrće, sušeno voće, orašasti plodovi i tofu sir. Žene u menopauzi, koje primaju hormonsku terapiju, trebalo bi da piju 1.200 mg kalcijuma i 400 jedinica vitamina D, a one koje nisu pod terapijom, kao i one kod kojih postoji rizik da obole od osteoporoze pruzrokovane steroidima, trebalo bi da piju 1.500 mg kalcijuma i 800 jedinica vitamina D.
Kada je reč o fosforu, ovog minarala ima u mlečnoj čokoladi, ali i u brzoj hrani, tako da se često unosi u organizam više nego što je potrebno. S obzirom na to da je ravnoteža kalcijuma i fosfora u organizmu važna za održavanje gustine kostiju u slučaju da fosfora ima previše to negativno deluje na njihovu gustinu.
Vitamin D pomaže apsorbciju kalcijuma iz creva i ugrađivanje kalcijum u kosti. Ima ga u puteru, žumancu, haringi, ulju iz jetre bakalara.., ali se stvara i umerenim izlaganjem suncu (10-15 minuta dnevno). |
|
|
|
Reši gljiva za oko sokolovo
Proso protiv migrene
Heljda obara holesterol
Homeopatski lekovi za prelome i uganuća
Istine i zablude o čaju
Za "Bilje&Zdravlje" govore:
Prim.dr Jelisaveta Kunosić
i dr Ivana Džamić o artritisu
Kostobolja jača od faraona
Dr Milena Đurić o osteoporozi
Tiha epidemija lomi kosti
Psiholog Saša Bijelić o svađi
Izbegnite švedski sto uvreda
Jadranka Stojaković o životu u Japanu
Razvlačenje kora kao umetnost
U dodatku "Dijete"
Vitki u bojama semafora
Nedostatke pretvorite u prednost
Sve o tečnim kalorijama
Čitajte "Bilje&Zdravlje" i konkurišite za POKLONE:
* aparate za merenje krvnog pritiska i šećera u krvi
* biljne preparate
* besplatne tretmane
|