|
 |
|
Dijagnoza na dnu čaše
|
|
Loša navika sa teškim posledicama
|
Piše: B. Z.
Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje fizičke i socijalne probleme pacijenta, njegove porodice i šire okoline. Spada u grupu bolesti zavisnosti i nije reč ni o kakvoj lošoj navici kako se često tumači, već o ozbiljnoj zdravstvenoj tegobi koju treba lečiti.
Po broju obolelih ova bolest je na trećem mestu, odmah iza kardiovaskularnih oboljenja i tumora. Ako se tome doda da alkoholičar nikada nije sam, već da pati više ljudi, jasne su njene razmere i destruktivnost.
Postoje četiri znaka na osnovu kojih se nepogrešivo prepoznaje da li je neko alkoholičar. A dovoljna su samo dva da bi se reklo da se već radi o zavisnosti.
* PRVI KRITERIJUM je takozvani "gubitak kontrole", što znači da osoba ne može da se zaustavi na prvoj čaši, već pije sve dok se skroz ne napije. Može i danima da ne pije, ali kad popije prvu času, gubi kontrolu.
* DRUGI ZNAK je "nemogućnost apstinencije". Osobe koje zadovoljavaju ovaj kriterijum ne mogu dugo da izdrže bez pića. U početku su pijanke recimo jednom mesečno, a zatim sve češće. Na kraju piju svakodnevno, po sistemu dolivanja. U suprotnom, javlja se apstinencijalna kriza, veoma neprijatno stanje, praćeno neodoljivom potrebom za pićem, nervozom, razdražljivošću, drhtanjem i preznojavanjem. To je siguran znak fizičke zavisnosti od alkohola. Javlja se uglavnom u jutarnjim časovima, usled pada nivoa alkohola u krvi i može se prekinuti unošenjem novih količina pića. A tokom lečenja, uzimanjem određenih lekova za smirenje.
* TREĆI KRITERIJUM su takozvani "prekidi filma", kada alkoholičari ne mogu da se sete šta su u pijani radili, kako su i s kim proveli prethodno veče, kako su se vratili kući... Ovi periodi nesećanja javljaju se već pri, za njih uobičajenim dozama alkohola.
* ČETVRTI KRITERIJUM je "promena tolerancije", odnosno količine popijenog alkohola. Alkoholičari piju u proseku preko pola litra žestokog pića dnevno, ali se često želeći da dokažu da nisu bolesni "hvale" da su popili i mnogo više od toga. U poodmakloj fazi bolesti, posle dugogodišnje visoke tolerancije, javlja se suprotan proces, kad ih opijaju sve manje količine alkohola - na kraju pokazuju znake pijanstva i nakon samo 1- 2 čaše. To je znak teškog oštećenja celog organizma, posebno mozga. U ovoj fazi se javlja i najveći broj zdravstvenih posledica.
Alkohol putem krvi dospeva do svakog dela tela. Dok se konzumira umereno i povremeno, jetra ga brzo preradi i tako se lako izluči iz organizma. Ali kod alkoholičara je drugačije. Usled učestalosti i velikih količina alkohola, jetra nije u stanju da ga u celini preradi, te se zaostali alkohol i njegovi produkti u organizimu ponašanju kao otrov. Posledice njihovog dejstva su oštećenja skoro svih organa u telu.
PRATEĆE BOLESTI
Među prvim strada jetra. Oštećenje može da bude od uvećane i masne jetre, pa sve do ciroze koja je neizlečive i smrtonosna bolest. Usled stalnog iritiraućeg dejstva alkohola na sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva, može nastati čir, koji može da probije zid želuca ili da se razvije u tumor. Veoma česta posledica je i zapaljenje gušterače (pankreatitis), koje prate neizdrživi bolovi i visoka smrtnost. A kao posledica može da se razvije i šećerna bolest, koja stvara nove probleme.
Akohol deluje i na kardiovaskularni sistem, te većina alkoholičara boluje i od povišenog krvnog pritiska, dok se kod pojedinih javlja i popuštanje i slabljenje srčanog mišića. Najosetljiviji na dejstvo alkohola su nervi. Usled alkoholnog oštećenja može nastati slepilo, impotencija, bolovi i trnjenje u nogama sve do nemogućnosti hoda. Spisak oboljenja se nažalost tu ne zaustavlja. Skoro da ne postoji organ na koji alkohol nema razorno dejstvo.
PSIHIČKO ZDRAVLJE
Zbog oštećenja mozga nastaju brojne psihičke promene, od kojih su najčesće izlapelost, alkoholna epilepsija, alkoholino ludilo (delirijum tremens), alkoholna bolesna ljubomora. Pod dejstvom alkohola moždane ćelije izumiru znatno brže, pa ima alkoholičara koji u četrdesetoj godini pokazuju znake starosti.
Delirijum tremensu počinje neodređenim večernjim strahovima, noćnim morama, obilnim znojenjem. Par dana nakon toga, alkoholičar gubi sposobnost orijentacije u vremenu i prostoru. Ne prepoznaje čak ni bliske osobe. Strah nastaje kao posledica neprijatnih izmena u opažanju sveta oko sebe (iluzije i halucinacije) za koje ne shvata da su produkt njegovog poremećenog uma, već ih doživljava kao stvarnost. Tako od šara na tepihu vidi stotine zmija koje idu ka njemu, od vaze sa cvećem - glavu razjarene zveri. Po koži i ispod nje oseća sitne bube koje gmižu. Ni poslovični beli miševi nisu šala, već neprijatna stvarnost delirantnog alkoholičara.
LJUBOMORA
Bolesna ljubomora alkoholičara takođe je posledica oštećenja mozga, ali i impotencije alkoholičara. On najpre samo sumnja, a kasnije postaje i uveren da ga žena vara, prati je, prisluškuje razgovore, traži od nje priznanje neverstva. Dešava se da završetak ove mučne priče bude tragičan.
USPEŠNO LEČENJE
Alkoholizam je bolest koja se leči! Naglasak je uvek na uključenju cele porodice i uspostavljanju apstinencije i izmeni ponašanja. Prethodno je potrebno napraviti potpuni pregled pacijenta, kako bi se ustanovile postojeće bolesti i poremećaji koji bi mogli zakomplikovati lečenje. Važno je pri tome razlikovati delirium tremens, od duševnih promena koje nastupaju u akutnoj insuficijenciji jetre. Prilikom terapije potrebno je održavati ravnotežu tečnosti, davati visoke doze vitamina C i B-kompleksa. Benzodiazepini su glavni lekovi koji pružaju uporište celokupnoj terapiji, a doziranje zavisi od statusa bolesnika.
BOLESTI JETRE
Alkoholna bolest jetre razvija se u tri faze:
masna jetra
alkoholni hepatitis
ciroza
U početku bolesti dominiraju nekarakteristični simptomi, kao što su mučnina i jutarnje povraćanje, nadimanje i anoreksija. U uznapredovaloj fazi, kad se već ispolji ciroza, klinička slika je slična drugim cirozama. Kod bolesnika sa akutnom steatozom jetre može se naglo razviti portna hipertenzija, a u ređim slučajevima i masna embolija pluća i šok.
Osobito dramatičan tok ima pojava akutnog alkoholnog hepatitisa, progredijentne encefalopatioje sa ascitesom, izraženom žuticom i drugim pratećim znacima teške insuficijencije jetre, sve do razvitka hepatičke kome i smrti. Obično se manifestuje povišenom temperaturom, žuticom, abdominalnim bolovima, mučninom, povraćanjem i prolivima. Kod hroničnih alkoholičara koji ne prestaju da piju, hronični alkoholni hepatitis može preći u cirozu koja se otkriva slučajno pri rutinskim pregledima.
Bitna terapijska mera u lečenju alkoholne bolesti jetre je potpuna i trajna apstinencija. Ishrana mora biti raznovrsna, sa dovoljno vitamina i proteina i kalorijski uravnotežena.
U hepatoprotektivnoj terapiji koriste se esencijalni fosfolipidi, silimarin i vitamini, antioksidansi.
U teškim oblicima akutnog alkoholnog hepatitisa daju se infuzije glikoze, rastvora elektrolita, aminokiselina, smrznute plazme i krioprecipitata. |
|
|
|
|