|
 |
|
U koferu i oprez!
|
|
Vodite računa o koži
|
Piše: V. Aćimović
Sezona godišnjih odmora je u punom jeku i vreme je da se ozbiljno povede računa i o zdravlju. Posebno daleka putovanja donose nagle promene koje se preko vegetativnog sistema odražavaju i na kožu. Stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno staviti novac u džep i krenuti u avanturu. Treba se i dobro pripremiti!
- Dve osnovne fiziološke osobine kože su termoregulacija i izbacivanje toksina - objašnjava specijalista dermatovenerologije dr Dobrivoj Lazarević. - Na odmoru treba uvažavati klimatske faktore, prilagoditi se sunčevim fazama, ili voditi računa o vetru. Na primer saharski vetar nazvan gibli, može toliko da poremeti vegetativni i nervni sistem da ljude dovede do granice izdržljivosti. Dok Balkanci prilagođeni ritmu četiri godišnja doba, mogu da imaju zdravstvenih problema kada se nađu u sredini sa dugim letom. Vlažnost sredine određuje količine tečnosti koje će biti potrebne organizmu. Treba povesti računa i o ishrani, pošto se organizam godinama navikava na jednu vrstu hrane, a odlazak na odmor često "mami" da se proba i nešto novo.
Turisti treba da poštuju floru i faunu podneblja, treba da izbegavaju životinje čiji ujed može da prenese zarazu. Neophodna je adekvatna oprema i garderoba, kao i dovoljna količina zaštitnih sredstava. Treba piti flaširanu vodu, što je naročito važno za boravak u predelima severne Afrike, gde je voda često zaražena amebama. Dok stupanje u intimne odnose sa nepoznatim osobama, mora biti pod punom kontrolom i sa mnogo opreza.
Prilikom promene sredine i boravka u toplim predelima, koža biva isušena, a kasnije dolazi do ljuspanja i odbacivanja onog dela koji je bio osunčan. Česta posledica je dehidratacija kože, što uzrokuje opuštenost na pojedinim delovima tela, naročito kod osoba koje su prešle 25. godinu, a ponekada i do pojave bora. Ovo važi za zdrave, dok osobe sa obolelim venama, psorijazom, vitiligom, alergijskim promenama moraju da budu mnogo obazrivije prilikom izlaganja suncu i da sprovedu poseban tretman. Za njih je važno da na odmor ne kreću bez saveta lekara opšte medicine ili dermatologa.
- Nepoštovanje ovih pravila može da donese ozbiljne probleme. U toplim predelima izražen je uticaj ultravioletnih i infracrvenih znaka, koji izazivaju opekotine. I najmanje povrede, ako se ne obrade medicinski, mogu da dovedu do infekcije, teških oboljenja i sepse. Ujedi insekata mogu da budu veoma opasni, naročito u malaričnim regionima. Krpelji prenose lajmsku bolest, koja počinje kao blaga infekcija, ali na kraju napada unutrašnje organe
Treba biti veoma oprezan pri korišćenju biljnih preparata, bilo da su za spoljašnju upotrebu ili se piju kao čajevi. Jer mnogi od njih sadrže sastojke koji mogu da izazovu fotosenzibilizaciju i u vidu crvenila, urtikarijskog tipa, kao koprivnjača ili ekcemskog tipa, a i stvaranje velikih plihova sa gubljenjem velike količine limfe, što može da bude i pogubno. U letnjem periodu treba apsolutno izbegavati preparate koji sadrže polen, med i propolis, koji zbog visokog procenta alergena mogu da dovedu do teških stanja šoka, mada se obično reklamiraju kao potpuno bezopasni.
Pojedine biljke mogu da nanesu više štete nego koristi, posebno leti. Na prvom mestu, to su stabljika maslačka, smokvin list, sveža kopriva, peršun (koji je veoma fotosenzibilan i može da izazove teške reakcije, a sa druge strane, često se preporučuje, bilo u vidu iseckanog lista, bilo u obliku čaja koji se koristi za obloge, list kupusa, list stabljike paradajza (opasan u kontaktu, do kog često dolazi nenamerno, tokom rada u bašti), kapljice smole četinara na plaži, koje često ni ne vidimo dok se odmaramo u hladovini, a dovode do teških alergija.
Bez ikakvog rizika, u letnjem periodu mogu se koristiti sledeći preparati biljnog porekla: plod jabuke (kao obloga i kao hrana), plod krastavca (izmiksan u sok veoma blagotvorno deluje na rehidrataciju kože, pogotovo lica), list i sok od bokvice (smiruju promene nastale od ujeda insekta), plod krompira (u vidu pirea pomešanog sa malo mleka i žumancetom fantastično oporavlja kožu, tako što je rehidrira i daje joj jednu lepu baršunastu komponentu), sok od šargarepe (često se kombinuje sa mlekom i žumancetom i nanosi se kao maska na lice ili se maže na delove kože pod blažom upalom), kukuruzno brašno (u kombinaciji sa belancetom koristi se kao osvežavajući piling za lice), maslinovo ulje (smiruje upalne procese na koži i oporavlja koren i kvalitet stabljike kose).
SAVET PLUS
* Za oporavak kože i smirenje upala: obloge čaja žalfije
* Za dezinfekciju: malo jači čaj (odvarak) od hajdučke trave, žalfije ili kantariona
* Za rehidrataciju i smirenje kože: kupka u kadi sa litrom čaja od lipe
* Za maske na licu: fiziološki rastvor, hidrantne kreme sa vrlo malo dodatka ekstrakta nevena, sok od šargarepe sa kašikom punomasnog mleka ili žumancetom
* Za kratkotrajno smanjenje bora: ulupano belance sa kašikom soka od limuna, nanosi se kao maska na delove vrata i oko očiju
SVINJSKA MAST
Pola kilograma svinjske masti se propere devet puta u čistoj vodi gnječi rukama, dok se ne dobije fina penasta masa koja regeneriše kožu često bolje i od skupih kuppovnih krema. U ovako pripremljenu svinjsku mast može da se doda ekstrakt kantariona ili cveta nevena.
TORBICA
Preporuka dermatologa je da se na odmor obavezno ponese krema sa zaštitnim faktorom koji odgovara podneblju (od 20 do 60). Najbolji je preparat u formi mleka, posebno ako je reč o dečjoj koži, pošto se ono lakše resorbuje i bolje pokriva. Ulja mogu da koriste stariji, čija je koža otpornija, pošto ovaj vid zaštite može da dovede do pregrejanosti na suncu. U prtljagu treba da se nađu i sredstva protiv alergija. Najadekvatnije su kombinacije krema ili masti koje sadrže kortikosteroide i antibiotike. Zatim, sredstva protiv poremećaja varenja, zbog čestih intoksikacija. Obavezno uvrstiti i sredstva za sitne povrede, antibiotsku mast ili sprej, bočicu hidrogena, sterilnu gazu, zavoj i malo veće hanzaplaste. |
|
|
|
Vaš vodič kroz zdrav život
Mirođija
Za lak dan i miran san
Tradicija
Zlatna znanja sa Zlatibora
Jela od korova
-Žari i hrani
Intolerancija na hranu
Tegobe biraju zalogaje
Alzhajmerova bolest
Pamet u preuranjenoj penziji
Bolesti dojke i materice
Godine množe rizik
Dijagnostika
Nokti čitaju tegobe
|