|
 |
|
Prozbor o Elaju
|
U ono davno i divno vreme kada su ljudi hodili bez odela, onako kako ih je majka rodila, kada nije bilo Stida, i kad se nije znalo za Lepotu, u jednom malom mestu na jugu Balkanskog poluostrva živeo je dečak Elaj. Imao je dve sestre, mlađu Elu i stariju Elidu. Elaj je voleo sestre, za njega one su bile najbolje devojke u njihovom mestu. Momci su se, međutim, neprestano vrteli samo oko Ele, jer se ona svakome srdačno smeškala, i grlila čas jednog čas drugog mladića, a oni su je za uzvrat vukli za kosu i šljapkali rukama po zadnjici. Elida je zbog toga bila tužna, patila je, sklanjala se i krišom plakala.
Elaju to nije promaklo, on je voleo obe svoje sestre podjednako, pa ga je bolelo što Elida pati. A bio je malo i ljubomoran, jer mu se činilo da sve više gubi Elu...
Imao je osećaj da mu seoski momci otimaju jednu sestru. Bila je to neka vrsta nežne sebičnosti, koja je vremenom prerastala u pravu muku, a s druge strane bolne uvređenosti, jer je svakodnevno slušao kako momci govore da je Elida ružna i nikakva!
Elaj nije ništa govorio sestrama, nije Elu grdio što rado prihvata udvaranja, nije Elidu nagovarao da radi isto što i Ela, da se svakome smeška, i grli čas jednog čas drugog mladića. U njemu je polako sazrevala ideja da zaštiti Elu od pohotljivih, mangupskih momačkih pogleda i šaka, a da pomogne Elidi da se i ona oseća lepom, i da se zabavlja u društvu mladića!
Jedne noći, dok su svi spavali, Elaj je uzeo oštri nož, prošetao izvan mesta i nasekao mlade barske trske, širokog lišća bujne repušine i elastične tanke pavite. Nije spavao te noći, već je drvenom iglom i vitkom pavitom povezao trsku i lišće u kratke zelene suknjice! Kada su se Ela i Elida probudile on ih je zamolio da vežu oko struka te suknjice, i tako prošetaju mestom! Poslušale su ga, jer su volele svog brata iznad svega.
Ni Elaj ni njegove sestre nisu mogli znati kakav će utisak na meštane, a naročito na momke, ostaviti ove Elajeve rukotvorine! Momci su, najblaže rečeno, bili zbunjeni. A onda su počeli da obilaze oko Elajevih sestara, ozbiljni, ali ozareni,da klimaju glavom i cokću jezikom. Bio je to znak da im se i jedna i druga sestra podjednako dopadaju. Ali, nisu više pljeskali Elu šakom po zadnjici, nisu je vukli za kosu, i nisu više govorili da je Elida ružna i nikakva.
A kada su ih videle devojke, njihove drugarice, sve su pohitale Elaju, moleći ga da i njima napravi nešto tako lepo! Bio je Elaj dobar, pa je i ostalim devojkama napravio zelene suknjice! I sad se dogodilo nešto neverovatno: momci, koji su uživali u svojoj prirodnoj golotinji, koji su se šepurili svojim mišićima i drugim dražima, osetili su Stid pred odevenim devojkama, i požurili da i sami sebi skroje i sašiju nešto slično!
Kasnije se sve događalo prirodno, i odrasle meštane je posetio blagi Stid, osetili su se nelagodno pred odevenom decom, pa su i oni sebi krojili i šili potrebne odevne detalje, trudeći se da budu originalni i lepši od drugih!
Tako se pojavila Moda, zahvaljujući Elaju, prvom modnom krojaču, koji je podjednako voleo svoje sestre. Bilo je to nekada davno, u ono divno vreme kada su ljudi hodili u onome što im je majka rodila. Tada je nastao i prvi Stid, i pomogao ljudima da shvate da se Lepota najčešće krije u onome što je na prvi pogled nevidljivo!
ODA ŠNAJDERU I KROJAČU
Krojač svoj posao ne radi besno,
Da ga ne bi nekom skrojio tesno!
Šnajder svoj posao ne radi ljuto,
Da ga ne bi nekom skrojio kruto!
Vajaru treba mermer i glina
Da se domogne slavnih visina,
Slikaru treba četka i platno
Da stvori nešto fascinantno!
A krojaču i šnajderu dajte štofa
Pa će od golje stvoriti grofa,
I lovorike će čak da beru
Ako mu dobro uzmu meru!
Naravno, zanat se uči u hodu,
Majstori prate svetsku modu:
Kroje bluzice i ogrtače,
Pa pantalone što život znače!
Da li uz telo, kako u struku,
Da lepo prati dužinu ruku!?
Kakvi reveri, kuda sa džepom,
Da li sa širim il užim štepom?
Sa šlicem ili sasvim bez šlica,
Da se i mašta zagolica?
Mini, midi, ili pak maksi,
Sve ono što svet ima u praksi!
Dušom probano, srcem šiveno,
Ima da stoji ko saliveno!
Od sada, pa dok je sveta i veka,
Zna se: odelo čini čoveka! |
|
|
|
Vaš vodič kroz zdrav život
Mirođija
Za lak dan i miran san
Tradicija
Zlatna znanja sa Zlatibora
Jela od korova
-Žari i hrani
Intolerancija na hranu
Tegobe biraju zalogaje
Alzhajmerova bolest
Pamet u preuranjenoj penziji
Bolesti dojke i materice
Godine množe rizik
Dijagnostika
Nokti čitaju tegobe
|