|
 |
|
Bolest je luksuz
|
|
dr Saša Plećević
|
Piše: V. Aćimović
U užurbanoj svakodnevici često zaboravljamo na zdravlje. Sve češće jedemo "s nogu", jedina rekreacija se svodi na hodanje od kuće do stanice gradskog autobusa, stresne situacije vrebaju sa svih strana... I, tako iz dana u dan dok ne posustanemo. Tek tada se setimo da bi trebalo da učinimo nešto i za sebe.
Polazeći od toga da je preventiva najvažnija, dr Saša Plećević je osmislio program za zdrav život, koji čine umerene vežbe i pravilna ishrana, i nazvao ga "filgud" - osećaj se dobro!
Naš sagovornik je, inače, doktor medicine sa specijalizacijom iz anesteziologije tako da se nameće pitanje šta se dogodilo da operacionu salu zameni gimnastičkom.
- Kad sam završio medicinu prvo sam dve godine radio u Hitnoj pomoći, a posle toga prešao na VMA gde sam specijalizirao i radio kao anesteziolog - kaže dr Plećević. - Sportom sam se bavio čitavog života, trenirao sam fudbal, odbojku i košarku, za koju sam bio talentovan. Dok sam radio na VMA, na intenzivnoj terapiji u šok sobi, sretao sam bolesne i teško povređene i primetio da, bez obzira na godine, bogatsvo ili društveni položaj, svi žele samo jedno - zdravlje! Tada sam došao na ideju da osmislim program koji će, dok su ljudi zdravi, da ih natera da misle o zdravlju.
Seća se Plećević da, dok je radio u intenzivnoj nezi, nije mnogo razmišljao o preventivi, ali je vremenom shvatio da je to možda najvažnija grana medicine.
- Nekome će da zvuči grubo, ali bolestan čovek nije dobar ni za sebe ni za okolinu. Najskuplje je kad bolestan padneš u krevet i ležiš u bolnici. To su odavno shvatili u Americi, gde sam izvesno vreme boravio, i zbog toga je u toj zemlji najjači kult zdravlja i smatra se da je luksuz ako se neko razboli.
Cilj medicinske preventive, koja je integralni deo Plećevićevog programa, je borba protiv šloga, infarkta, visokog pritiska, debljine, šećerne bolesti, anksioznosti, depresije i u krajnjoj liniji - terapija protiv starenja.
Vođen idejom da nauči ljude zdravom načinu života, pre pet godina je počeo da primenjuje program koji je prethodno dugo teoretski usavršavao.
- Na početku sam radio sam, ali su vrlo brzo počeli da mi se priključuju oni koji su prihvatili program i lično se angažovali na popularisanju i širenju te ideje. Moja želja je da edukujem, i neka me dvoje od hiljadu posluša - biću zadovoljan!
Program se sprovodi tri puta nedeljno po jedan sat i namenjen je odraslim i zdravim osobama. Vežba se u malim grupama, od po šest ljudi, i pod budnim okom trenera a vežbači obavezno nose pulsmetar kojim se opterećenje stalno kontroliše.
S obzirom da je reč o medicinski kontrolisanom treningu pre početka je neophodno da se uradi kompletan internistički pregled i biohemijska analiza krvi. Na osnovu tih rezultata stručnjaci naprave individualni režima ishrane i vežbanja. Iako u programu učestvuju mnoge poznate ličnosti svi imaju isti tretman i atmosfera je krajnje opuštena. S vremena na vreme se organizuju i žurke, a nedavno je povod za jednu bilo Sašino venčanje.
S obzirom na to da sada srećno oženjen, pitamo Sašu šta za njega znači sreća?
- Sreća jednako zdravlje. Zdravlje jednako život. I, naravno, ljubav.
U svakodnevnom životu dr Plećević se pridržava postulata koje propagira! Ustaje u sedam i, s obzirom na to da živi u Zvezdarskoj šumi, ujutro obavezno ide na trčanje, posle toga doručkuje i započinje radni dan.
- Ovih dana pripremam emisiju koja će na malim ekranima da se emituje na jesen. Uz to i sa profesorom Jezdimirom Zdravkovićem radim na novoj knjizi "Seks za zdravlje", nastavku trilogije "Zona zdravlja". Svakog dana sam u kontaktu sa klijentima, obilazim klubove, dajem savete, radim individualne treninge... Praktično, po čitav dan radim, ali pošto volim svoj posao, ne pada mi teško. Popodne volim da prošetam sa ženom, a uveče se viđam sa prijateljima. Često odlazim na Adu, gde moj kum ima splav. Trenutno sam posvećen i doktoratu iz sportske medicine.
Najbolja anti-stres terapija, koju preporučuje dr Plećević, je šetnja. Naglašava da trideset minuta brzog hoda ohladi glavu, "otera" crne misli i suzbije nervozu.
Našeg sagovornika pitamo i kakva je uloga ishrane u "filgud" programu?
- Suština je umerenost! Zdrav život znači i da možete da jedete sarme, ako su pripremljene na odgovarajući način, a u slučaju da vam se baš jede nešto slatko, naravno da bi trebalo da pojedete slatkiš. Sve u svemu čovek ne bi trebalo da bude rob ishrane ali ni da preteruje. Ovo, naravno, važi za zdrave, dok oni drugi moraju da budu mnogo obazriviji.
Tokom leta bi, po rečima našeg sagovornika, ishrana trebalo da se zasniva na voću i povrću. Dodaje Plećević da je neophodno da na trpezi bude i meso, ali pretežno belo, riba, ali i porcija crvenog mesa jednom nedeljno.
Iako nam je bila namera da, u skladu sa nazivom rubrike, sa dr Plećevićem popijemo čaj do toga nije došlo. Razlog - nesnosna vrućina! Ali, ga ipak pitamo koji mu je omiljeni topli napitak.
- Čaj od šipka, koji pravi moja baka na Bukulji i obavezno ga zasladi medom.
Na rastanku saznajemo da je omiljeno Plećevićevo mesto za odmor Zagarada u Grčkoj, koje krasi izuzetan spoj planinskih i morskih predela. Kaže Saša da ga taj gradić podseća na Bukulju, gde je proveo detinjstvo i čuvao krave, kupao se u reci, jeo bakin sir i proju, brao kukuruze i kosio travu.
PRAVILNA ISHRANA
Važna je raznovrsnost
Doručak: 50 g ovsenih pahuljica, jogurt (1% mlečne masti)
Užina: Jabuka ili druga voćka
Ručak: 50 g crnog hleba, supa od povrća, 150 g belog pilećeg mesa pečenog na teflonu bez masnoće. Pre serviranja prelijte kašikom hladno ceđenog maslinovog ulja, 300 g salate začinjene jabukovim sirćetom
Užina: Jabuka ili druga voćka
Večera: jogurt (1% mlečne masti), posni sir, salata, tunjevina
Večera bi trebalo da bude najkasnije dva sata pre odlaska na spavanje!
VEŽBE
Lekovita šetnja
Vodite računa da pravite više kraćih koraka, umesto dugih. Ruke bi trebalo da budu savijene u laktovima pod pravim uglom. Održavajte taj položaj, koristite leđne mišiće, koji bi trebalo da vas pokreću. Laktove držite u visini struka, uz opuštena ramena. Tokom hoda snažno se odgurujte napred, koristeći kontrakcije mišića zadnjeg dela butina, uz čvrsto prijanjanje prstiju stopala za tlo.
TRAJANJE: Prvog dana hodajte do 20 minuta. Prvih 5 pet minuta zagrevajte se laganim pešačenjem, a poslednjih 5 minuta usporite hod. Kontinuirano brzo pešačenje prvog dana vežbanja trebalo bi da traje najviše 10 minuta.
INTENZITET: Trebalo bi da se održava u takozvanoj zoni zdravlja, u kojoj trošite najviše masti, a pritom suviše ne opterećujete srce. |
|
|
|
Vaš vodič kroz zdrav život
Žalfija leči odvajkada
Origanom na bakterije
Istine i zablude o jajima
Izlečite se gladovanjem
Sladoled protiv stresa
Graške da ne prokuvamo
Za "Bilje&Zdravlje" govore i:
Prim. dr Jelisaveta Kunosić i
dr Ivana Džamić
Civilizacija daje i uzima
Dr Bratislava Matić
Olovo ostavlja trag na potomstvo
Dr Saša Plećević
Bolest je luksuz!
Psiholog Saša Bijelić
Koračajte otvorenih očiju
U dodatku DIJETE
Natan Pritkin savetuje:
Zeleniš umesto insulina
Oslabite brzo i efikasno
U ritmu izlazećeg sunca i mladog meseca
Vežbaonica
Ruke kao izvajane
|