|
Dr Aleksandra Dudvarski Ilić
|
Priredila: Jelena Mtijević
Kad kažemo leto, prve asocijacije su prijatne:sunce, more, šetnje, haljine bez leđa... Ipak, leto je i uzavreli asfalt, nedostatak vazduha a, otkad malo-malo pa čujemo kako je izmerena temperatura najviša otkad se temperatura uopšte meri, uz redovna upozorenja hroničnim bolesnicima, setimo se kako nije baš sve i baš svima potaman. Zbog toga smo se obratili stručnjacima čiji saveti bi trebalo da i rizičnim grupama pomognu da, prilagođavanjem okolnostima, uživaju u letnjim radostima
O vremenu i psihičkom zdravlju
Sagovornik dr Zoran Đurić, neuropsihijatar, psihoterapeut na klinici “Dr Laza Lazarević“ KCS u Beogradu
Ljudski organizam je složeni biološki sistem podešen da u uobičajenim rasponima promena spoljašnje sredine održava stalnost sastava svoje unutrašnje sredine i svog funkcionisanja.
U uslovima neuobičajenim, kao što su pojave velikih vrućina, ljudski organizam radi pod posebnim opterećenjem. Zdrav čovek, a to je onaj koji skladno funkcioniše biološki, psihološki i socijalno, uspešno održava svoju homeostazu jer su njegovi biološki i psihološki odbrambeni mehanizmi spremni za upotrebu radi održanja zdravlja.
Ljudi koji pate od nekog poremećaja zdravlja, lakog ili težeg, s posebnim naporom održavaju svoje zdravlje u otežanim klimatskim uslovima jer njihovi odbrambeni mehanizmi već rade pod povišenim opterećenjem.
Oni koji su bili teže povređeni ili imaju ožiljke, trpe bolove „na promenu vremena“. Trpljenje bola dovodi do promena njihovog psihičkog stanja. Oni su napetiji i često razdražljivi zbog toga. Njihov psihički aparat jednostavno ne može da izdrži taj stepen patnje koji izaziva hronični bol.
Tako i osobe koje pate od povišenog krvnog pritiska bivaju vrlo osetljive na promene atmosferskog pritiska. Njihov autonomni nervni sistem, to je onaj deo nervnog sistema koji ne radi pod uticajem volje, jednostavno radi kao automat podešen na druge vrednosti od onih koji su preporučljive ili reaguje prejako ili preslabo. Zbog toga se remeti regulacija krvnog pritiska , a to dovodi do pojava glavobolje, vrtoglavica, slabljenja pažnje , umora i nespretnosti u pokretima.
Nagle promene vazdušnog pritiska izazivaju strujanje vazduha koje dovodi do promene koncentracije jona u atmosferi. Tako kod pogoršanja vremena i pojave snažnog vetra kakav je fen u Alpima, raste koncentracija „jona ubica“, tj. povećava se koncentracija pozitivno naelektrisanih jona u vazduhu. Čovek tada oseća malaksalost, glavobolju, puls mu se ubrzava, otežano diše, oseća reumatičke tegobe, pati od nesanice, postaje razdražljiv. U tim uslovima u Alpima raste broj pokušaja samoubistava. U Dalmaciji ovakvo vreme zovu „fjaka“. U Srbiji kažu: „Što je dosadan ovaj vetar!“, a u Podunavlju i Vojvodini su tada češći pokušaji samoubistva (podatak iskustveni, iz rada psihijatra).
Ako u vreme povećanja koncentracije pozitivnih jona čoveka uvedete u komoru sa negativnom jonizacijom, njegovo stanje se naglo popravi. Kao kada se posle grmljavine i kiše poveća koncentracija ozona u vazduhu i svi osetimo blagodeti negativne jonizacije.
Kod senzibilnih ljudi, svaka promena u prirodi izaziva promenu raspoloženja. Nesvesno identifikovani sa okolinom, a propustljivih granica svoga Ja, oni se namrače kad je oblačno i razvedre kad je sunčano. Vreli sunčani dani su za njih iscrpljujuća orgija svetlosti i toplote . Prenapregnuti, ako nose i naslednu sklonost prema duševnim bolestima, mogu lako da obole.
Da zaključimo: Oboljevaju oni koji ne vode brigu o sebi, nesrećnici koji se zanemaruju i osamljuju. Oni se ne štite od vrućina i ne uzimaju lekove. Tako narušavaju svoje zdravlje.
Oni koji vode računa o svom zdravlju, lako podnesu otežane klimatske uslove. Hidriraju se i hlade kad je toplo, utopljavaju kad je hladno. Ako se već leče, podese svoju terapiju prema vremenskim uslovima. Osetljivi nađu društvo i podele svoje nelagode sa drugima.
Letnja vrelina jeste izazov za ljudsko zdravlje , ali nikako nije nepremostiva teškoća. Život je u stvari jednostavan, kao što to kaže stih jedne pesme Yu grupe: “ Da si Merlin Monro, ne bi mi prijala sad, na tridesetšest stepeni hoću hlad...“
Srce na iskušenju
Sagovornik: docent dr Siniša Pavlović, kardiolog, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS u Beogradu
– Suština uticaja visoke temperature na organizam je povećani gubitak tečnosti i pokušaj organizma da se zaštiti tako što pokušava da se “hladi” pomoću širenja krvnih sudova na koži – objašnjava profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog. – Posledica ovih, u osnovi fizioloških procesa, jeste pad pritiska kao rezultat gubitka elektrolita i pad pritiska zbog “raspoređivanja” krvi u, sada, proširenim krvnim sudovima. Zato zdravi ljudi osećaju malaksalost i iscrpljenost, dok se kod hroničnih bolesnika postojeće smetnje pojačavaju, a zdravstveno stanje pogoršava.
Među najrasprostranjenije teškoće koje su posledica tropskih vrućina, mlađe i u osnovi zdrave populacije, doktor Pavlović izdvaja žene sa niskim arterijskim pritiskom. Na visokoj temperaturi, prilikom dužeg boravka na otvorenom, stajanja, gužve u gradskom prevozu ili ulaska u pregrejane automobile, značajno se povećava verovatnoća kolabriranja i kratkotrajnog gubitka svesti. Pojava nije naročito opasna ali psihološki opterećuje osobu kojoj se dogodi.
Bolesnici koji se leče od povišenog arterijskog pritiska (hipertenzije), trebalo bi da prilagode dozu leka ili lekova. Po ovakvom vremenu kod pojedinih pacijenta nepromenjena doza može da dovede do značajnog pada pritiska i kolabriranja. Reagujući na novo stanje srce pokušava da spreči gubitak svesti i povećava broj otkucaja. To prouzrokuje neprijatn osećaj lupanja srca, praćen pojačanim strahom. Tako bolesnicima koji imaju poremećaje srčanog ritma, preti opasnost od mogućnosti da se i oni dodatno pogoršaju.
Više pažnje trebalo bi da se obrati i na venski sistem, naročito kod osoba koje već imaju proširene vene jer, tokom vrućina, ovo oboljenje može da se pogorša. Oboleli moraju da poštuju savete lekara i ne bi trebalo da provode previše vremena na nogama. Ako je problem već postao bolest vena, samo adekvatna terapija može da ublaži tegobe i smanji verovatnoću za nastanak komplikacija. Zato lekari svakodnevno savetuju da se ujutro i predveče obave neophodni poslovi van kuće, a da se prostorije zatvore i zamrače i da se tako spreči “ulazak” toplote tamo gde se provodi najviše vremena.
Važne su i preporuke o tuširanju, laganijoj ishrani i pijenju više, ne preterano ohlađenih napitaka. Pravilnu ishranu, doktor Pavlović posebno ističe, jer se varenjem stvara veća količinu toplote i povećava mogućnost pregrevanja organizma. Zato se preporučuje mediteranski način ishrane, sa više lakih jela, svežih salata, voća i povrća.
– Ukoliko ne postoje druga, prateća oboljenja ili poremećaji, bolesnici sa ugrađenim pejsmejkerima nisu ugroženiji od drugih. Za njih je najvažnije da ne preteruju u boravljenju na suncu.
Letnje epidemije astme
Sagovornik: dr Aleksandra Dudvarski Ilić, plumolog na Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu KCS u Beogradu
Toplo i vlažno vreme loše utiče na obolele od bronhijalne astme, jedne od najčešćih hroničnih bolesti, široko rasprostranjene u svetu, među svim uzrastima i podjednako u oba pola.
U Engleskoj su čak opisane i “epidemije astme” u letnjim mesecima, kada se broj asmatičara čije je stanje zahtevalo bolnički tretman, uvećavao i do 10 puta u odnosu na uobičajeni.
– Ekstremno visoke ili niske temperature stresne su za čitav organizam. Da bi održalo normalnu temperaturu, telo troši dodatnu energiju kako bi se rashladilo ili zagrejalo – kaže dr Aleksandra Dudvarski Ilić – Ovaj proces zahteva potrošnju kiseonika iz arterijske krvi, smanjujući parcijalni pritisak kiseonika u krvi. Kod astmatičare to izaziva kompenzatorno, ubrzano disanje i gušenje. Udisanje toplog vazduha iritira i disajne puteve, izazivajući njihovo suženje (bronhospazam), grčenjem glatkih mišića i nakupljanjem sluzi. Tako se smanjuje njihov promer, što kod asmatičara, takođe, izaziva gušenje i “sviranje” u grudima.
Sa druge strane, naglašava dr Dudvarski Ilić, povećana vlažnost vazduha povećava i njegovu gustinu, pa je potreban dodatni napor i uvećan rad disajnih mišića, što, otežava disanje asmatičara.
– Postoje jasni dokazi da je globalno zagrevanje uzročnik povećanja broja bolesnika sa polenskom groznicom. Sa porastom spoljašnje temperature raste koncentracija polena drveća, trava i korova, koje izazivaju alergijske reakcije kod miliona ljudi širom sveta. Sezone cvetanja se produžavaju, a dokazano je i da sam polen izaziva jače alergijske reakcije nego nekada. Povećanje koncentracije polena u vreme toplih, sunčanih dana, pojačava tegobe astmatičara, naročito ukoliko tokom cvetanja ima letnjih oluja sa kišom i grmljavinom. Ova pojava je poznata pod imenom “temperaturna inverzija” i tada je hladniji vazduh bliži zemlji, pa reaguje kao “poklopac”, ispod koga je rastvorena velika količina alergena. Vlaga razbija zrnca polena na sitnije delove, tako da oni prodiru duboko u pluća, gde izazivaju teške alergijske reakcije.
Doktorka Dudvarski Ilić podseća i da je poznato povoljno dejstvo ozona, koji se nalazi u višim zonama stratosfere. Međutim, ozon, koji se stvara blizu zemljine površine je štetan! Reakcija sunčeve svetlosti sa azot-monoksidom i sumpor-dioksidom, koji su produkti izduvnih gasova, dovodi do stvaranja ozona u nižim slojevima. To je veoma reaktivan gas, koji iritira i pluća zdravih, a astmatičarima stvara probleme. Naročito izražena koncentracija ozona je na širokim ulicama bez hladovine i sa velikom frekvencijom saobraćaja.
– Najbolji način da asmatičari budu pošteđeni od komplikacija koje izazva toplo vreme je da ga izbegavaju. Poželjno je da naprave plan aktivnosti, koji će da isključi boravak napolju od 10 do 17 časova. Takođe, ukoliko im to mogućnosti dozvoljavaju, trebalo bi da borave u klimatizovanim prostorijama, ali ne sa previše niskom temperaturom. Aparati za klimatizovanje su korisni jer, ne samo da hlade vazduh, već ga i na pravi način vlaže i čiste (samo ako se filteri redovno čiste). I ventilatori mogu da pomognu.
Asmatičarima se savetuje da oblače odeću od isključivo prirodnih materijala jer sintetika onemogućava isparenje znoja potpomažući pregrevanje organizma. Da se hrane sa što više voća i povrća i Međutim, doktorka Dudvarski Ilić poručuje da je za asmatičare najvažnija, redovna uzimaju terapiju. U današnje vreme, većina bolesnika sa astmom ima svoj lični “plan za lečenje” sa tačno navedenim savetima za ponašanje u pojedinim situacijama. Preventivne lekove trebalo bi redovno koristiti, a u slučaju pogoršanja što pre konsultovati lekara. Takođe, savetuje im da koriste lekove za brzo otklanjanje tegoba i to 10-15 minuta pre planiranog izlaska iz kuće. Sportske aktivnosti trebalo bi da se ograniče na jutarnje i večernje časove, a od sportova se naročito preporučuje plivanje.
Dijabetičari u omaglici
sagovornik: prof. dr Nebojša Lalić, endokrinolog i direktor Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS u Beogradu
U vrelim letnjim danima i kod osoba obolelih od šećerne bolesti (dijabetesa), značajno se povećava mogućnost pojave ozbiljnih tegoba, koje se mogu razviti naglo i bez posebne “najave”.
– Tokom vrućina, oboleli od šećerne bolesti izrazito gube tečnost znojenjem, što se ispoljava suvoćom usta, ispucalim usnama, opštom malaksalošću i omaglicom, a ponekad i povišenom temperaturom – objašnjava profesor dr Nebojša Lalić– Za dijabetičare ovo je izuzetno štetno, jer manjak tečnosti u organizmu može da bude osnova drugih poremećaje koji dovede do gubitka svesti i kome.
Profesor Lalić naglašava da tokom letnjih vrućina važe sve uobičajene preporuke za ishranu dijabetičara. U ovo doba godine posebno bi je trebalo obogatiti namirnicama bogatim dijatetskim vlaknima (pasulj, sočivo), zelenim povrćem (brokoli, kupus, kelj, spanać) i integralnim žitaricama, dok bi namirnice koje sadrže skrob ili masti trebalo svesti na minimum. Važno je i da pojedu 5 do 6 manjih obroka dnevno.
Leti se ljudi više kreću, a povećan fizički napor, naročito na vrućinama, dovodi do naglog pada nivoa šećera u krvi - hipoglikemije. Zato je, kako kaže dr Lalić, samokontrola šećera i sprečavanje hipoglikemija ravnomernom ishranom svakodnevna obaveza dijabetičara.
– Prilikom pojačanog fizičkog napora, naročito kod mladih, češće se povređuju noge, a u uslovima pojačanog znojenja mogu da se jave oštećenja kože ili prave rane. Kako jednom otvorene, čak i male rane na površini kože, kod dijabetičara mogu da imaju katastrofalne posledice, potrebno je da povećaju pažnju i spreče pojavu dijabetesnog stopala – upozorava profesor Lalić.
– Visoke temperature u spoljnoj sredini utiču i na efikasnost terapije, posebno preparata insulina. Zbog toga bi oboleli od šećerne bolesti koji primaju insulin, trebalo pažljivo da ga održavaju i koriste. Moraju da ga čuvaju na hladnom mestu i pre upotrebe zagreju do temperature tela – naglašava profesor Lalić.
Za dijabetičare, u vrelim letnjim danima, profesor Lalić preporučuje:
- Obavezno stalno nadoknađujte izgubljenu tečnost, ali pićima bez kofeina (voda, ledeni čaj i limunada bez šećera), a alkohol pijte ograničeno.
- Ukoliko osetite znakove pregrevanja, otiđite u hladovinu ili rashlađenu prostoriju, popijte vodu i što pre potražite stručnu pomoć.
- Uvek nosite vodu i užinu u slučaju hipoglikemije.
- Izbegavajte namirnice bogate mastima, hranu koja sadrži majonez, puter ili pavlaku, soseve i sireve.
- “Dozirajte” fizičku aktivnost i izbegavajte fizičke napore, kao i duže direktno izlaganje suncu u periodu od 11 – 17 časova.
– Ove preporuke ne bi trebalo da vas spreče da se uključite u redovan način života i da uživate u letnjim zadovoljstvima. Ali smisao ovih preporuka je da stvorite stepen kontrole koji će vam omogućiti da istovremeno postignete dobru regulaciju bolesti (bez iznenađenja) i aktivnosti u vreme vrelih letnjih dana.
Samo deca prepoznaju žeđ
sagovornik: dr Nebojša Jovanović, pedijatar i direktor Bolnice za pedijatriju “Dr Olga Dedijer” KBC “Zvezdara” u Beogradu
U populaciju osetljivu na vrućine svrstavaju se i deca, čiji organizmi su, kako stručnjaci naglašavaju, još uvek nezreli.
- Kada se dete rodi u organizmu ima oko 80 odsto vode, posle prve godine procenat opada na 65 dok ne dostigne 60 odsto koliko je ima u telu odraslog čoveka – objašnjava dr Nebojša Jovanović. – Voda je raspoređena kako u ćelijama tako i u međućelijskom prostoru i izuzetno je važna za normalno funkcionisanje organizma. Gubitkom tečnosti narušava se odnos vode u ćelijama i van njih, što ugrožava uobičajene fiziološke procese. Za vreme letnjih vrućina, dečjim organizmima, kao i kod odraslih, najveća opasnost preti od gubljenja tečnosti: disanjem, preko bubrega, znojenjem i stolicom. Zato je najvažnije da unos i gubitak tečnosti budu uravnoteženi. To je vrlo lako da se ostvari jer jedino deca uvek traže i piju onoliko vode koliko im je potrebno. Zato uvek, kada kažu da su žedni, znači da ih treba napojiti. Ukoliko ne popiju dovoljno tečnosti mogu da dožive sunčanicu i toplotni udar. Ukoliko dete ima dijareju i povraća, neophodno je da mu se nadoknadi gubitak šećera i elektrolita, a naročito natrijuma i kalijuma. Preporučujem roditeljima da deci tada daju ispitano sredstvo “Orosal 65”, mešavinu koja se prema uputstvu rastvori u određenoj količini prokuvane vode i potom ga deca piju prema uputstvu.
Doktor Jovanović naglašava da je, dnevno, novorođenčetu, prvih pet dana, dok se ne stabilizuje dojenje, potrebno 60 mililitara tečnosti po kilogramu telesne težine, odojčetu 100 mililitara na kilogram težine, pretškolskom detetu od 1 do 1,5 litara dnevno, a starijoj deci do 2 litra tečnosti na dan.
– Deca ne bi smela da budu izložena direktnim sunčevim zracima od 10 do 18 časova, a posebno bi trebalo da se vodi računa o njihovoj higijeni, jer je na vrućinama njihova koža osetljiva na bakterije, gljivice i alergije. Komotna odeća od prirodnih materijala za njih je idealna, a šeširići neizbežni. Ukoliko ih roditelji odvedu na more, bazene ili druga kupališta, posebno neka vode računa da deca ne ulaze naglo u vodu, kako bi se njihovi organi, a najviše srce, prilagodili na prelazak iz tople u hladnu sredinu. Zato je najvažnije da se prvo polako pokvase pa onda uđu u vodu – poručuje dr Jovanović.
Svi ovi saveti važe za zdravu decu, a ukoliko imaju neko trenutno ili hronično oboljenje neophodno je da se sa lekarom posavetuju o tome šta je njihovom detetu dozvoljeno a šta ne tokom letnjih vrućina.
Trudnice osetljive za dvoje
sagovornik: dr Biljana Kovačević, ginekolog-akušer i citolog
Previsoke temperature i dehidracija i te kako su opasni za trudnice i mogu da prouzrokuju nesvesticu, bolne grčeve (najčešće u nogama), premorenost manifestovanu žeđu, slabošću, nervozom, zamućenjem vida i zbunjenošću.
- Organizam trudnice, mnogo je osetljiviji na uticaje spoljašnje sredine, a naročito povišene temperature vazduha i pojačanog sunčevog zračenja – kaže dr Biljana Kovačević - Temperatura tela trudnica, malo je viša od normalne zbog bazalnog metabolizma koji je u drugoj polovini trudnoće povećan za 15 odsto, kao i zbog bebe koja se razvija. Zato je trudnicama vruće, bez obzira na vremenske prilike. U drugoj polovini trudnoće povećava se i volumen cirkulišuće krvi za 30 odsto, što je posledica dejstva hormona (aldosterona i estrogena) koji povećavaju zadržavanje tečnosti preko bubrega. S obzirom na to da je kod trudnica povećano stvaranje urina proizilazi da trudnica zadržava oko 3lposto viška vode i soli.
I pored svega rečenog, doktorka Kovačević poručuje da je za trudnice, u vreme vrućina, najvažnije da piju dovoljno tečnosti jer će tako da spreče pojavu zatvora, hemoroida i urinarnih infekcija kojima su sklonije zbog hormonskog statusa i pritiska gravidnog uterusa (materice sa detetom) na izvode mokraćnih puteva. Ukoliko ne nadoknade tečnost koju na vrućinama gube, organizam će se pregrejati i povisiće im se telesna temperatura što nepovoljno deluje i na plod i na majku. Trudna žena bi trebalo da popije 6 do 8 čaša vode na dan, plus na svaki sat još po jednu čašu ukoliko ima pojačanu fizičku aktivnost.
Tokom vrućina, doktorka Kovačević trudnicama preporučuje da piju običnu ili mineralnu negaziranu vodu, da izbegavaju napitke na bazi kofeina (kafa i kole). U ishranu bi trebalo da uvrste što više voća, povrća, posnih mesa i mlečnih proizvoda. Da izbegavaju slano, masno i ljuto, kao i suhomesnate proizvode i konzerviranu hranu. Važno je da oblače pamučnu odeću kako bi koža bolje disala i da im obuća bude, komotna, prozračna i otvorena. Dobro je i da se tuširaju mlakom vodom jer tako stimulišu organizam da se rashladi.
- Boravak na suncu do 10 i posle 17 časova prijaće trudnici i povećaće joj količinu vitamina D u organizmu, koji je bitan za iskoristivost kalcijuma koji se ugrađuje u bebin skelet. Ali koža trudnice je mnogo osetljivija i sklonija opekotinama. Zato, neka koriste zaštitne preparate sa visokim faktorom UV zaštite. Takođe, zbog povećane količine estrogena, koža trudnica neravnomerno tamni pa nastaju fleke.
Stariji hronično žedni
sagovornik: prof. dr Mladen Davidović, gerontolog i direktor Klinike za gerontologiju KBC “Zvezdara” u Beogradu
Osnovne posledice starenja su usporavanje i opadanje svih vitalnih funkcija, još u mlađim i srednjim godinama, ali su konsekvence vidljive tek u starosti. Ona je praćena gubitkom mišićne mase i ukupne količine vode (već od pedesete godine), sa proporcionalnim povećanjem masnog tkiva. Međusobna reakcija hormonskih i nervnih sistema, takođe su umanjeni. Starost, kako objašnjavaju gerijatri, prati i činjenica da je u tom dobu više obolelih od kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti. To je razlog više za debalans tečnosti. Takođe, stari su i manje pokretljivi ili nepokretni, pa i nisu u mogućnosi da piju dovoljno tečnosti. A upravo manjak tečnosti izvor je svih opasnosti koje, tokom letnjih vrućina, prete starijim, čak i vitalnim osobama.
– Većina mojih pacijenata u bolnicu dolazi dehidrirana, prvenstveno zbog izgubljenog osećaja žedji – kaže prof. Mladen Davidović. – Osnovno pravilo je da im se ponudi tečnost i kada je ne traže, posebno leti! Smanjenje mišićne mase i usporavanje metabolizma, poremećaji vazodilatacije (širenje krvnog suda) i vazokonstrikcije (sužavanje krvnog suda), smanjen volumen krvi u odnosu na telesnu masu i umanjen “odgovor” srca, rezultiraju neadekvatnom reakcijom na “termalni” stres i odgovorni su za oslabljenu termoregulaciju u starosti. Starenje smanjuje sposobnost tela da se hladi isparavanjem, jer je manje znojnih žlezda, a većina krvnih sudova je sužena. Takođe, gusta koncentrovana krv, preduslov je za mnogobrojne teškoće starijih, čiji je uzrok upravo u dehidrataciji.
Jedan od razloga zašto ova populacija često izbegava da pije tečnost, je strah da bi višak opteretio srce, posebno ako stariji boluju od “vodene bolesti”. Većina starih pati i od skrivene ili manifestne infekcije mokraćnih kanala, pa je i to razlog zašto bi trebalo da piju više tečnosti koja ispira kanale i smanjuje rizik od njihove infekcije. Kada piju mineralne vode preporučuje se da izbegavaju gazirane i one sa dosta kuhijske soli (natrijum hlorid), a trebalo bi da piju one sa dosta kalijuma i magnezijuma (osim kod bolesnih od bubrega).
– Povišena telesna temperatura (hipertermija), često je odgovor tela na vrućine, pa je toplotni udar značajan uzrok pogoršanja hroničnih bolesti u starih. Starost je najvažniji faktor rizika za toplotni udar. Oko 80 odsto smrti od toplotnog udara odnosi se na starije od 65 godina, a leti je 12 do 13 puta češći nego kod mladih – ističe profesor Davidović. – Kada do rizika od toplotnog udara dođe, starima bi trebalo pomoći da pređu u klimtizovanu sredinu. Važno je i da otvaraju prozore noću, a zatvaraju danju, kako bi obezbedili svež, prijatan vazduh u prostorijama.
Profesor Davidović ukazuje i na opadanje efikasnosti čula mirisa i ukusa kod starih, kao i loše socijalne prilike, što leti, kada je hrana posebno kvarljiva, dovode i do ishrane pokvarenim namirnicama. To prouzrokuje trovanja i dijareje, što kod starih ima specifično negativne posledice.
Lekovi, takođe, predstavljaju poseban rizik za ovu populaciju. Dve grupe su posebno važne: lekovi za izbacivanje tečnosti (diuretici) i lekovi koji smanjuju znojenje. Zato je na vrućinama neophodno da im lekar prilagodi dozu. Smanjenje vlažnosti prouzrokuju i lekovi za Parkinsonovu bolest i protiv alergija, pa je i njih neophodno pravilno dozirati.
Saveti za starije
- Nemojte čekati autobus na vrućinama, neka vas voze prijatelji, rodbina ili taksi.
- Koristite ventilatore.
- Idite izvan kuće samo rano ujutro ili kasno uveče, a ako baš morate da izlazite budite što duže u hladu, koristite kapu, šešir ili suncobran.
- Oblačite komotnu i laganu odeću, svetlih boja.
- Pijte puno tečnosti i jedite voće, a ukoliko vam je lekar preporučio manje tečnosti, pitajte ga šta da radite tokom velikih vrućina.
- Izbjegavajte kafu i alkohol.
- Jedite malo, lagano i često.
- Tuširajte se mlakom vodom više puta na dan.
- Dogovorite se sa rođacima, prijateljima ili komšijama da vas češće zovu i vide kako ste.
|
