|
 |
|
Ahilova peta na vratu
|
Piše: Ž.Štrbo
Ukočenost i bol u vratu najčešće nastaju zbog lošeg držanja tela, nepravilnog položaja kičme i slabosti vratnih mišića. Iznenadni pokreti i preveliki napor igraju značajnu ulogu u njihovom nastanku. Simptomi se ublažavaju i povlače redovnim vežbama istezanja i opuštanja vratnih mišića, relaks masažom i fizioterapijom.
Bol u vratu nastaje i zbog mehaničkih iritacija i prirodnog starenja skeleta. Kojim tempom će kičma propadati zavisi pre svega od genetskog nasleđa. Oni koji su dobili srećnu kombinaciju gena, sporije će stariti i manje bolovati. A da li će se nasledni potencijal očuvati ili će se brzo potrošiti, i da li će se tegobe u vratu pojaviti već u 30. godini, zavisi i od niza spoljnih činilaca.
U vratnom delu kičme nalaze se međupršljenski jastučići u čijem središtu su vodenaste kuglice koje omogućavaju pokretanje glave u svim pravcima. Ova kuglica može da izdrži velika opterećenja zahvaljujući elastičnom omotaču sastavljenom od fibroznih prstenova, ali ovaj značajni deo ima i svoje granice izdržljivosti.
Ukoliko su mehaničke povrede vratnog dela kičme česte, nepovoljni uticaji na kuglici i prstenovima se nakupljaju. Neočekivano, u jednom trenutku, prsteniovi popuštaju i stvara se pukotina kroz koju izlaze delovi kuglica. Tada, zavisno od mesta oštećenja, počinju manje ili veće neurološke tegobe, ponekad i vrlo neprijatne.
Pojedine profesije ubrzavaju obolevanje vratnog dela kičme. Od ove bolesti najviše boluju vozači, zbog naglog pomeranja vrata tokom vožnje, varioci, osobe koje rade pognute glave ili dugo rade za kompjuterom. Obolevanju vratnog dela kičme skloni su i sportisti, naročito fudbaleri koji često glavom udaraju loptu.
Degenerativni procesi počinju još od rane mladosti a povrede mogu napraviti oštećenja na svim delovima vratne kičme. Ukoliko su oštećenja nastala u blizini mesta gde živci izlaze iz kičmene moždine, posledice će se ispoljiti bolom u vratu i potiljku. Bol se može proširiti na ramena i ruke, ili se oseti žarenje i trnjenje u tim regijama. Dugotrajnim pritiskom na korene živaca, smanjuje se mišićna snaga i masa, a slabi i osećaj za dodir i nadražaje iz spoljašnje sredine.
Oboleli delovi diskusa ili pršljena mogu da pritisnu i arterije koje hrane zadnje delove mozga. Tada se u određenim položajima tela i pri izvođenju pokreta, smanjuje cirkulacija krvi u glavi. Posledice su vrtoglavica, nestabilnost, povraćanje i glavobolja, pa i nagli pad bez gubitka svesti.
Svi ovi simptomi mogu da budu prolazni, ili da traju satima ili danima. Budući da nastaju naglo i bez najave, bude strah kod bolesnika, koji dodatno smanjuje cirkulaciju krvi u moždanom stablu.
Oštećenja na vratnom delu kičme mogu suziti prostor u kičmenom kanalu i pritiskati kičmenu moždinu. Pritisak iznad petog vratnog pršljena ispoljava se slabošću i grčenjem mišića ruku i nogu. Ako su promene nastale između petog i sedmog pršljena, osim slabosti, nastaje i propadanje mišićne mase. Takvi bolesnici vuku noge, ruke su im mlitave, imaju teškoća sa pisanjem i obavljanjem drugih poslova. Mišići mogu oslabiti i na vratnom delu kičme. Tada je bolesnicima teško da drže glavu, osećaju napetost, tupe glavobolje i imaju osećaj praznine u glavi.
DIJAGNOZA
Kada se pojavi utrnulost, bolovi i ukočenost vrata, treba odmah otići kod neurologa. Kod manjih oštećenja vratnog dela kičme dovoljan je rendgenski snimak iz dva položaja. Ispitivanjem funkcije mišića i perifernih nerava, metodama elektromiografije i evociranim potencijalima, moguće je u potpunosti utvrditi vrstu, stepen i trajanje oštećenja. I predložiti lečenje sa jasnom prognozom da li će bolest napredovati ili će se zaustaviti. Ukoliko postoje znaci pritiska na kičmenu moždinu, pregled se obavlja i magnetnom rezonancom.
LEČENJE
Lečenje se najčešće sastoji u uzimanju lekova za smanjenje bola i lokalnog zapaljenja. Bol u vratnom delu kičme ne bi trebalo smanjivati grejanjem ili hlađenjem. Za povećanje mišićne snage i smanjivanje zakočenosti, primenjuje se i fizikalna terapija. Kineziterapija sastavljena od stručno odabranih vežbi, ultrazvučna i laseroterapija, izuzetno su korisne za lečenje promena na vratnom delu kičme. Samo kod određenih bolesnika preduzima se i hirurška intervencija, koja se poverava najiskusnijim lekarima. Jer se nestručnim pokretima diskus može pomeriti prema kičmenoj moždini i napraviti velika, pa i trajna oštećenja koja mogu da dovedu u do paralize određenih delova ili celokupnog tela.
VEŽBE
Redovnim vežbanjem moguće je razgibati vratne pršljanove i ojačati mišiće. Evo nekoliko jednostavnih vežbi koje će sprečiti, ublažit pa i otkloniti neugdne bolove i ukočenst vrata.
Klackalica
Leđa su prava, a vrat što više ispružen. Iz tog položaja radimo lagane pokrete glavom napred-nazad, razgibavajući pršljenove i zatežući muskulaturu. Vežbu ponoviti desetak puta.
Ramena
Iz istog početnog položaja, gurati ramena što više u napred i u nazad sve dok se lopatice ne sastave. Vežbu ponoviti desetak puta.
Kruženje
Nastaviti sa kruženjem ramenima u jednom i drugom smeru, vodeći računa da sve vreme vrat bude što više istegnut. Vežbu ponoviti desetak puta.
Otpor
Postaviti levu ruku iza glave, a desni dlan na levi obraz, pa okretati glavu lagano na levo, prućajući desnom rukom otpor. Vežbu ponoviti desetak puta u jednu, pa onda na drugu stranu.
|
|
|
|
Marija Kilibarda:
Osmeh je moj bingo
Čajevi za "generalku"
Kafa nije toliko crna
Miso supa za stomak
Spanać tera tumore
Ljubomora: Kao so u hrani
Nana - On nimfe do leka
Cvetne esencije:
Čistoćom do savršenstva
Zamene za mleko:
Iscedite belo iz plodova
Zelena apoteka:
Od glave do pete
Degenerativne promene:
Ahilova peta oko vrata
Bradavice:
Kod lekara da ne boli glava
|
