Danas ćete veoma retko sresti osobu koja jasno razlikuje termin jabukovo sirće i sirće od divlje jabuke. Za mnoge je to isto. Ali, nije. Već na prvi pogled uočava se razlika: industrijsko sirće je bistro i bez taloga, a sirće dobijeno na tradicionalan način je obojeno i ima talog, da ne govorimo da je prvo jeftinije od drugog. Ja sam zato i odlučio da ovom eliksiru zdravlja posvetim deo svog života..." Ovako priču za "Bilje i zdravlje" počinje Beograđanin Borisav Rašević, jedan od malobrojnih proizvođača sirća od divljih jabuka u Srbiji.

Farmaceut u berbi jabuka

Po profesiji farmaceut, po opredeljenju istraživač, Boro je, kada nije uspeo da pronađe nikog ko na starinski način pravi domaće sirće od divljih jabuka, rešio da sam pokrene proizvodnju. U to nadomak Beograda, u Malom Požarevcu. Ovom prilikom otrkiva nam deo tajne o ovom čarobnom napitku...

- Prava divlja jabuka je veoma malena, često nedozrela. Nije lepa, suva je, opora, steže usta, sadrži vrlo malo šećera. A upravo je to ono što je organizmu najdragocenije. Kada su velike migracije stanovništva ispraznile sela, mnogi domaći proizvodi zamenjeni su industrijskim, nekvalitetnim i lošim po zdravlje. To se desilo i sa sirćem od divljih jabuka, čija je lekovitost opisana još u doba Rimljana, a potvrđena u narodu - za smanjenje masnoće u krvi, upale grla, za mršavljenje... - kaže Rašević.
Prema njegovim rečima, danas se ni u jednom trgovinskom lancu ne može pronaći sirće od divljih jabuka. Zamenjeno je jeftinim industrijskim jabukovim sirćetom, koje se mnogo lakše pravi: od 1kg pitomih jabuka, 3l vode i 245g šećera.

Proces proizvodnje se ubrzava ubacivanjem kiseonika putem areatora pri čemu se gube sva lekovita svojstava. Ostaje samo kiselost, a proces proizvodnje traje 30 do 45 dana.
Umesto lekovitih, ovakvo sirće ima štetna svojstva na organizam: nagriza sluzokožu želuca i creva, oštećuje zubnu gleđ, opterećuje bubrege i podiže kiselost organizma, često preko gornje granice. Istraživanja su pokazala da sirće od pitome jabuke uklanja i neke dobre stvari iz organizma: mikroelemente i minerale, kalcijum i potasijum, pa dugo korišćenje neminovno može dovesti do osteoporoze - objašnjava farmaceut Borisav Rašević.

Najzdravije mlado sirće

Plodovi divljih jabuka, kaže Boro, sakupljaju se samo u jesen, daleko od urbanih sredina, zagađivača, deponija. To je mukotrpan posao, jer su divlje jabuke razuđene, ne rastu u gomili, pa je proizvođačima mnogo lakše da pitomoj jabuci pripišu svojstva koja joj ne pripadaju, nego da idu po planinama u berbu...

- U pogonu za preradu oprane divlje jabuke ubacujemo u drobilicu da se usitne, pa u kacu zapremine 5.000 do 30.000 litara. Da se dobije sirće visokog kvaliteta ne smeju se dodavati, šećer, voda ili zaslađivači. Kaca se zatvori i u potpuno prirodnim uslovima čekamo od 180 do 210 dana da sirće "sazri". Za 1l sirća potrebno je 4,5 - 5,5 kg lepo probranih plodova divlje jabuke - kaže naš sagovornik, koji sirće od divljih jabuka distribuira u 130 prodavnica zdrave hrane u Srbiji. Boja sirća, kaže rašević, zavisi od vrste ploda, zrelosti i starosti - vremena fermentacije. Prava je kristalno crvenkasta, kao vino roze i što je sirće starije crvenije je. Sirće koje nema finog taloga manje je vredno, a najzdravije je mlado sirće (izgleda kao surutka). Rašević objašnjava:
- Sirće divlje jabuke je višestruko lekovito: pomaže kod gušobolje, neurednog varenja, slabe cirkulacije,
umora. Nerazblaženo je dobro za ispiranje grla, obnavljanje sluznice creva, protiv štetnih bakterija. Održava nivo šećera u krvi stabilnim, podstiče metabolizam na brži rad, pa se i kalorije brže sagorevaju, a otrovi lakše izlučuju iz ćelija. Reaguje alkalno i normalizuje pH vrednost krvi. Optimalna doza je dve kašike sirća rastvorenog u 1dl mlake, nehlorisane vode prvih sedam dana, a onda kašičica sirća u 1dl vode.