Shutterstock

Kad god mu je teško, on potraži kakav hrast: ako može, legne pod njega, ako ne - stoji.

 I zna da šta god da mu je - proći će. Ivan Jušković, elektroinženjer po struci u duši zaljubljenik u prirodu, zna da je hrast, sveto drvo starih Slovena, drvo sa najjačom energijom u prirodi, jednostavno - lekovito.

Drvo jake energije

- To znam jer sam lično mogo puta izlečio sebe, znam i po drugimm ljudima koji koriste energiju hrasta ali znam i jer sam radio eksperimente - kaže u razgovoru za naš časopis.- Merili smo u podnožju planine Rtanj elektromagnetno zračenje biljaka. Primera radi, trava koja klija iz zemlje ima zračenje od 5 do 10 volti, mobilni telefon zrači u negativnom smislu minus jedan, a zračenje hrasta je čak 72 volta! Zamislite koliko je njegova energija jaka i moćna. Zato sam se zaljubio u snagu hrasta.
Ivan nije samo statični zaljubljenik u hrast i prirodu. On se svim silama trudi da pomogne hrastu, koji se nemilice seče po Srbiji, da ponovo izraste, da preplavi naše padine i vrati harmoniju i zdravlje u naše okruženje. Lično je zasadio oko 5000 hrastova i ako bi se gledlao kroz priču da je svako drvo koje zasadimo naše dete, onda je Ivan stvarno srećan otac. Sam, ipak, ne može toliko da postigne kao udružen. Zato je osnovao Družinu hrastova, koja okuplja ljude pune ljubavi i rešenosti da ljubav prošire i konkretno nešto učine za svoje okruženje i planetu. Gde god mogu i kad god mogu, oni sade mladice hrasta ubeđeni da hrast vraća zdravlje među ljude jer im daje ljubav,energiju i harmoniju.

- Nažalost, u Srbiji su hrastove šume posečene. Mi svake zime pred Božić dobijemo nervni slom kada vidimo da ljudi unose grane hrastove u kuću, neki čak i celo drvo! Naprave masakr, a onda vidimo hrastove bačene na djubrište, i u kontejnere. Pa, unošenje badnjaka je simbolika, uzme se tek grančica, ne celo drvo! To je strašan primitivizam i nebriga za vlastito okruženje - govori Ivan.

Mladice oplemenjuju

Družina hrastova svake godine posadi na hiljade mladica hrasta. Okupe se, najčešće u Nišu, odakle je Ivan, uzmu ašove u ruke i sade, smeju se, teše jedni druge i rešavaju usput sve životne probleme koji ih zadese. To su prijatna druženja, gde se razmenjuje energija između ljudi i mladica. A mladice hrasta imaju izuzetno jaku energiju, kažu, najjaču.

- Hrastove mladice - veli Ivan - imaju moćnu energiju klijanja. Najmoćniju u prirodi.
Zaljubljen u hrast Ivan je izmislio i najbrži način klijanja sadnice. Za mesec dana njegovom inovativnom metodom izraste sadnica hrasta. On deli mlade biljke i uči decu po školama da sade drveće i da se o njemu kasnije, brinu.

- Zar ima ičega lepšeg od toga da dete raste zajedno sa drvetom - kaže on. - Dete posadi drvo i onda zajedno rastu. Nema lepše stvari nego posmatrati taj proces.
Deca, naravno, ne prihvate odmah da sade drveće. U početku se bune, negoduju, hvataju krivine.

- Bio sam u gimanziji u Nišu i odeljenje samo što me nije pregazilo kada sam im rekao da ćemo ići da sadimo hrastove, ali kada su počeli da sade, kada su osetili energiju hrastovih mladica, postali su pitomiji i mekši. Mladice hrasta uticale su na njih i oplemenile ih.

Ivan i Družina hrastova uče ljude da obnavljaju prirodu i da prave svoje šume. Daje im besplatno mladice hrasta. Svi oni koji zasade bar jedan hrast postaju - umetnici života. A da bi se zasadio hrast, ne mora da se ide daleko u šumu. Može da se zasadi blizu kuće, na samo pet, šest metara. Domaćinu i njegovoj porodici obezbediće hranu, uvek će imati badnjak i lek jer je kora lekovita, a darivaće ljubav, energiju, snagu, moć, dugovečnost i zdravlje. Uz sve to debeli hlad i predivan prizor.

Originalno

Ivan je osmislio izuzetno jednostavnu i originalnu metodu klijanja: napravi mladicu hrasta, ili bilo koje druge biljke koja klija iz ploda, za mesec dana. U jesen, kad žir sazri, nađe se zdrav žir, bez oštećenja, rupica i ne sme da bude lagan. Žir se posadi oko sanitmetar ispod zemlje. Iznad žira se stavi plastična cev, a pored nje se zabije kočić za koji se veže ta plastična cev da je vetar ne bi odneo. Tako se postigne efekat staklene bašte, žir je zaštićen od hladnoće i vetra, a odozgo, kroz cev mu dopire sunce i raste veoma brzo. Najvažnije, ispod zemlje se tako formira lep, razgranat koren.

D. Dimitrovska