Za pelen svi znaju. Od davnina. Opevala ga je narodna lirika, poznata je stilska figura ("Ja bosiljak sejem, meni pelen niče"), ušao je u pošalice, dajući im gorak ton - kakav je i sam.

Spada u najrasprosrtanjenije trave, raste svuda oko nas, kraj puteva, po livadama, kao samonikla biljka u našoj bašti. Njegov gorak ukus pretočio se i u miris i može da se oseti izdaleka. Lekovitost je mnogostruka, a dobitak za zdravlje čoveka - veliki.
Pelen sadrži dve gorke kristalne supstance: apsintin i anapsintin, jabučnu kiselinu, tanin, gvožđe i etarsko ulje. Ulje, međutim, sadrži keton tujon koji može da bude otrovan, naročito ako se uzima svakodnevno i dugotrajno, bez pauza ( kao što je, recimo, pelinkovac). Da bi se sprečilo trovanje pelenom trebalo bi se tačno pridržavati uputstava o upotrebi njegovih preparata. Postoji obični i crni pelen, a svaki je lekovit na svoj način.

Pročitajte u „Bilju i zdravlju“ kako se pravilno upotrebljava ova biljka, zatim kako pripremiti dragoceno vino ili tinkturu...