|
 |
|
Šušti trava sa crteža
|
|
Grafika
|
Piše: B. Soldatović
U novobeogradsko sivilo betona i među spavaonice koje se uzdižu visoko ka nebu kao da je došao svež dah sa livada Zlatobora, iz Sićeva i okoline Despotovca kada je u galeriji "Blok" otvorena izložba crteža Ljiljane Stojanović. Jer dok gledate njena dela kao da čujete šuštanje travki koje se povijaju na planinskom vetru, pesmu zrikavaca i osećate mirise netaknute prirode.
Iako se bavi grafikom ovo je prvi put da Ljiljna izlaže crteže u tehnikama kineskog tuša i pera i tuša. Kaže da su je inspirisali predeli netaknute prirode i sećanja na Novi Beograd kojeg više nema. Ili ga ima sve manje.
- Imala sam devet godina kad sam se doselila u jedan čuvenih novobeogradskih "6 kaplara", preko puta sadašnjeg hotela "Hajat" - seća se umetnica. - Tu živim duže od 40 godina i pamtim kad je okolina ličila na moje crteže trava. Nije bilo ni Centra "Sava", ni "Hajata" ni brojnih građevina koje su u međuvremenu nikle. Umesto toga bile su livade kojima smo kao deca trčani i bare u kojima smo brali
bambuse i hvatali punoglavce i žabe. Imali smo detinjstvo koje iz ove perspektive izgleda neverovatno.
Kaže naša sagovornica da je do nedavno između zgrade u kojoj stanuje i opštine Novi Beograd bila livada na kojoj je svakog aprila brala mlečike za farbanje uskršnjih jaja. Radila je to i u blizini njenog ateljea na Starom sajmištu. Sada taj pejzaž izgleda znatno drugačije i načičkan je novim zdanjima.
- Kad god se nađem u uslovima gde je priroda čista ne mogu da odolim da ne berem lekovito bilje, sušim ga i pravim čajne mešavine. Gotove biljne napitke kupim samo u izuzetnim prilikama. Svojevremeno sam malo znala o lekovitom bilju ali me je veštini da ga prepoznam naučio prijatelj Oliver, čudesan čoveka kojeg sam upoznala na Tari. On je u gradu završio škole, vratio se da živi na planini i sada radi kao turistički animator i organizuje boravak gostiju u prirodi. Podučio me je kad je najbolje da se biljka ubere, kako bi trebalo da se pripremi čaj da sačuva sve lekovite osobine bilja... Na osnovu njegovih uputstava i sama sam ekperimentisala tako da mi je najomiljenija planinska mešavina - malo borovnica, malo šumskih jagoda, malo majčine dušice, kantariona... Još je bolje ako se pomešaju i grančice i lišće. Tada se dobije blaga mešavina čudesnog ukusna.
Da travke mogu da posluže za još neku namenu otkrila je kada je počela sama da pravi papir i od njega neobične radove.
- Bio je to moj bunt protiv naleta kompjuterizacije u umetnosti - kaže Ljiljana i dodaje da je krajem prošle decenije odlučila da pravi papir po recepturi od pre nekoliko hiljada godina. - Na primer, buketi osušenog kantariona sa tavanice mog ateljea našli su se u kadi sa pulpom i od te smese sam pravila neke čudne kombinacije. Koristila sam u toj mojoj manufakturi i neke druge biljke a radove, koji su privukli veliku pažnju, izložila sam u beogradskoj galeriji SULUJ-a i u drugim prostorima.
Povodom tih izložbi Ljiljana je dala nekoliko intervjua i u jednom izjavila da papir može da se pravi i od samlevenih starih farmerki i kukuruza ali da je neophodan izuzetno jak blender. Kukuruz i stare farmerke stigle su i u naslove novinskih tekstova o njoj. Kada je jedan od njih objavljen svratila je u samoposlugu i, sasvim slučajno, kupila nekoliko kesa smrznutog kukuruza šećerca. Primetila je da je kasirka zapanjeno gleda ali to nije povezala sa tog dana objavljenim tekstom koji je blagajnica očigledno pročitala.
U umetničkom izrazu Ljiljana Stojanović ima stalnu potrebu da se menja i da otkriva nešto novo.
- Umetnik, ili celog života slika samo jednu sliku ili ima stalnu potrebu da se menja. Ja sam za ovo drugo! Svojevremeno su me upozorili da moram da vodim računa da te promene ne bi trebalo da pređu granicu prepoznatljivosti ali i pored toga često sebi dozvolim da to uradim.
IZLOŽBE
Na svim meridijanima
Diplomirala je Ljiljana Stojanović na Odseku grafike Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu 1979. godine a poslediplomske studije je završila na Odseku grafike Fakulteta likovnih umetnosti. Član je ULUS-a od 1980. godine i redovno je izlagala na kolektivnim izložbama, bijenalima i trijenalima grafike kako u zemlji tako i u inostranstvu. Njene radove videli su u Beogradu, Merilendu, Ljubljani, Buenos Airesu, Varni, Seulu, Vašingtonu, Mastrihtu, Budimpešti, Bitolju, Sofiji, Bratislavi, Solunu, Barseloni, Kairu... Imala je i 27 samostalnih izložbi. Ove godine čak tri - dve u Beogradu (u Blok galeriji i na Kalemegdanu, u galeriji na Sahat kapiji) i u Mijanmaru. Nedavno je izašla knjiga «Male bajke», Stevana Raičkovića koju je Ljiljana ilustrovala. Dobijala je i brojne nagrade. |
|
|
|
Marija Kilibarda:
Osmeh je moj bingo
Čajevi za "generalku"
Kafa nije toliko crna
Miso supa za stomak
Spanać tera tumore
Ljubomora: Kao so u hrani
Nana - On nimfe do leka
Cvetne esencije:
Čistoćom do savršenstva
Zamene za mleko:
Iscedite belo iz plodova
Zelena apoteka:
Od glave do pete
Degenerativne promene:
Ahilova peta oko vrata
Bradavice:
Kod lekara da ne boli glava
|