Jelena Jurjevna Guskova

Ruskog akademika Jelenu Jurjevnu Guskovu, rukovodioca Centra za izučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka, inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i člana Senata Republike Srpske - naša javnost dobro poznaje. Izjave i politički stavovi ove 66 - godišnje žene, doktora istorijskih nauka, uvek su privlačili pažnju i otvarali žustre polemike njenih poštovalaca i kritičara.

O privatnom životu Jelene Guskove, pak, malo se zna. Njeni prijatelji, a u Srbiji ih ima mnogo, kažu da joj je uprkos svim poslovnim obavezama, na prvom mestu - porodica. Odana je supruga, brižna majka dve kćerke i ponosna baka sedmogodišnjeg unuka. Veliko je i njeno interesovanje za prirodu, narodnu i alternativnu medicinu, lekovitu moć bilja... A, njena posvećenost neprekidnom, svakodnevnom duhovnom uzdizanju i predanost pravoslavlju je, kako tvrde, zadivljujuća.

Ipak, interesovanjima mimo istorije i politike, Jelena Guskova, gotovo da nikada nije javno govorila. Ali, to zadovoljstvo i čast priuštila je "Bilju&Zdravlju".

S obzirom na to da mnogo radite, posvećujete li bar malo vremena očuvanju zdravlja?

- Kada je čovek na svom putu, ako ima zadatak koji još nije ispunio, a ima nadu, želju i volju da taj zadatak okonča - Bog uvek pomaže. On se postara da mu da dobro zdravlje. Tako je, čini mi se i u mom slučaju, jer nikako ne čuvam svoje zdravlje. Trebalo bi da radim fiskulturu, što uopšte ne činim, nego od ujutro do duboko u noć čitam, istražujem, pišem. Bez odmora, bez raspusta. Štaviše, svake godine imam pravo na 56 dana odmora, a uopšte ih ne koristim. U stvari, koristim ih, ali za pisanje. Zato slobodno mogu da kažem da ne pazim na zdravlje, a trebalo bi. Jer, znam da ću jednom doći do neke granice kada ću "pasti", i verovatno ću tek tada početi da razmišljam. Ukoliko ne bude kasno.

Imate li neke posebne navike, na primer "ritual" pijenja ruskog čaja?

- Оооо da! Pijem isključivo crni čaj. On ima posebnu aromu, odličnog je ukusa, jak i snažan. Njega pijem svakodnevno. Sve ostalo za mene je voda sa nekakvim biljkama. A, čini mi se da je tako i za većinu Rusa. Jer, čajeve od nane, kamilice, brusnice i drugih lekovitih biljaka pijemo samo kada smo bolesni, za lečenje. Kad smo zdravi, pijemo samo crni čaj. Kao Srbi kafu.

Rusi čaj pripremaju na poseban način. Kako?

- U mali čajnik stavi se kašičica-dve čaja, prelije vrelom vodom, poklopi specijalnim zatvaračem i na tihoj vatri vri 10-15 minuta. Tako se dobije zavarka - koncentrat čaja. Kako ćete ga dalje pripremati, odnosno u kojoj razmeri ćete zavarku mešati sa proključalom vodom, zavisi od toga da li je za muškarce, žene, decu ili starije. Deci se obično daju vrlo razblaženi čajevi, a stariji vole jače, da dobro osete aromu.

Rusija je domovina bezbroj vrsta lekovitog bilja. Koriste ga i narod i naučnici za pripremanje različitih preparata. Koju biljku biste izdvojili?

- Ne bih mogla da izdvojim samo jednu, budući da je Rusija zaista prebogata biljkama moćnog lekovitog dejstva. Zato ću samo reći - sve sibirske trave! Dobro je i ohrabruje to što se u Rusiji, a naročito u Sibiru, tokom poslednjih petnaestak godina otvorilo mnogo pogona koji se bave organskom proizvodnjom lekovitog bilja i preradom sibirskih trava. Ti lekoviti preparati daju izvanredne rezultate u lečenju šećerne bolesti, holesterola, reume, psorijaze, čak i raka. Ovi preparati su na dobrom glasu širom sveta. A, uvek kad dolazim u Srbiju za nekog donosim lekove iz Sibira - čajeve i tablete na biljnoj osnovi.

Kako lečite dušu?

- Molitvom. Telo i bolest mogu da se leče različitim medicinskim i narodnim lekovima i preparatima. A, dušu, najbolje, najdelotvornije i najdugotrajnije leči molitva. Sa njom može sve da se uradi. Da se popravi zdravlje, da se dobije neki znak, da se kontroliše put... Molitva i bogosluženje, depresiju pretvaraju u radost. I molitva zaista ima čudesnu moć izlečenja. Nedavno su ruski naučnici Univerziteta u Sankt Peterburgu čak i materijalno dokazali da su čudesna izlečenja povezana s duhovnošću istinita, a otkrili su i mnogobrojne telesne i duševne promene koje mogu da se dožive u trenutku molitve. Vernik udubljen u molitvu potpuno isključuje moždanu koru, a to označava potpunu sigurnost i odsustvo stresa.

Šta je za vas duhovnost?

- Rad na samospoznaji i otkrivanju svojih najtananijih i najdubljih osobina i osećanja. To je neprekidna ispravka ličnih grešaka, svakodnevna molitva, kritički stav prema egu, ali i želja da postanete bolji i ljubazniji. Čovek kog krasi duhovnost lako spoznaje, priznaje i prati svoj put, ne plaši se izazova i teškoća i razume svrhu svog postojanja.

Može li se rečima opisati ruska duša?

- Teško. Ali, od svih naroda sveta jedino vi Srbi možete da je shvatite i dokučite. Jer, ruska i srpska duša su vrlo slične. Široke. I niko ne može da ih promeni. Kad Rusi dođu u Srbiju, samo ovde i ni u jednoj drugoj evropskoj ili svetskoj zemlji, mogu naći mnogo dobrih ljudi koji razumeju našu, rusku dušu. I samo ovde u Srbiji, kao i u Rusiji, prijateljstvo se posebno vrednuje - nema cenu!

A, to znači?

- Kad imaš prijatelje to su prijatelji do neba. Usred noći možeš da ga pozoveš i kažeš mu: "Dolazim. Potreban si mi", i vrata će mu odmah biti otvorena. Bez trunke predomišljanja. Ostaće tako da pričaju celu noć do jutra... I naći će neko rešenje. Isto tako je u Rusiji. Kod nas su kuhinje najstarije i najpoznatije mesto za potvrđivanje prijateljstva. U njih prijatelje možeš da uvedeš u svako doba dana i da tu beskonačno dugo razgovaraš. Kuhinja je to čarobno mesto gde se "na miru" poveravaju tajne i traže rešenja, a da se ne smeta porodici, ni ona vama.

Mnogo volite Srbe i posetili ste mnogo mesta u Srbiji i Republici Srpskoj. Koja su na vas ostavila poseban utisak?

- Mnogo sam putavala i po bivšoj jugoslaviji, ali mi je Srbija uvek bila posebna, pri srcu. Mnogo volim Mačvu i Bogatić. Tamo mi se duša odmara. A, nikada me ne ostave ravnodušnom srpski manastiri i hramovi koji se često pojave na najčudnijim, najzabačenijim mestima. Kao da su "izgubljeni biseri" u planinama i šumama. Volim i Vojvodinu, ne zaboravljam Niš, Kragujevac, Obrenovac... Mogla bih da živim u Beogradu ili na Fruškoj gori ili bilo gde u Srbiji i Republici Srpskoj blizu neke svetinje, jezera, šume...

Sa unukom na putovanje

Rusija je velika, nepregledna zemlja. Jeste li uspeli da je proputujete?

- Nisam mnogo putovala po Rusiji. Ali, od ruskih prostranstava koje sam posetila, izdvojila bih naše istorijske manastire i crkve, naš čist, biserni sever, tajge, Bajkal... A, nedavno sam se zaljubila u Sevastopolj. Molim se Bogu da me blagoslovi zdravljem i životom, da sve što nisam posetila u Rusiji a želim, uskoro i vidim. I to sa mojim unukom, kog, jednostavno, obožavam.

"Oblomov" kao stara Rusija

Kog ruskog pisca, klasika, najviše volite?

- Mnogo volim Ivana Aleksandroviča Gončarova, a posebno njegovog "Oblomova". Iako su nas u školi učili da je Oblomov oličenje onog što je ostalo od starog društva i trule carske Rusije, vremenom sam shvatila da nije tako. Na njega gledam potpuno drugačije od tog što su u školi pokušali da nam predstave. Oblomov je za mene stara, tradicionalna Rusija sa ruskim pogledom na svet. Zato obožavam "Oblomova" i uvek ga nanovo i rado i često čitam.

Jelena Matijević

Foto Vojislav Danilov