Stresovi, teški gubici i nesreće ostavili su ožiljke na duši doktorke Zorice Mitić, što je preskupo "platila". Preživela je dva infarkta, ali rane nisu zacelile. I dalje je "boravila" na ratištu, gde je bila lekar dobrovoljac, tokom bombardovanja Srbije, i dalje je osećala strah od nepoznatog, kada je došla u Norvešku, gde je i, pored sigurnog posla, u svakome videla pretnju. Njeno telo se naviklo na grč. Izlaz iz začaranog kruga kao da nije videla. Činilo joj se - dugo, predugo.

- Moja velika sreća je da sam došla do stručnjaka koji se bave lečenjem trauma i redukcijom stresa. Upoznala sam metodu za samoisceljenje, koja se zasniva na činjenici da naš mozak zaboravlja neke događaje, ali ih telo pamti, bez pravog mehanizma odbrane. Trauma nas deozorjentiše i mi u njoj stalno vidimo opasnost koja više nije realna. To se uklapa u onu narodnu poslovicu "koga su zmije ujedale i guštera se plaši", što sam sama doživela. Osnovno pitanje je kako naše telo reaguje i da li je ojačalo posle nekog neprijatnog doživljaja ili je oslabilo pa umesto guštera stalno vidi zmiju i time nas iscrpljuje - obašnjava za "Bilje i zdravlje" dr sci med Zorica Sarah Mitić, specijalista anestezije, internacionalni traumaterapeut, TRE instrukor, zaposlena u Riksradium bolnici u Oslu.

Samoiscelenje u drhtanju

Svaka trauma, po rečima naše sagovornice, fiziološka ili emocionalna ostavlja trag u telu, pa tako i izlečenje započinje u telu. Nakon traumatskog događaja, telo ima urođenu sposobnost da bukvalno, istrese duboku mišićnu napetost i da pomogne pojedincu da se vrati u normalno stanje. Putem trešenja ili drhtanja, poput onog koje se dešava kada se plašimo ili kada smo napeti, mozak dobija jasan signal da otpusti kontrahovane mišiće i da se vrati u prethodno, relaksirano stanje.

Pošto su savremeni terapeutski pristupi poslednjih 70 godina bili usredsređeni na misaone procese, biološki mehanizam trešenja je umrtvljen što je dovelo do toga da napetost ostane u našim telima dugo nakon što se neki traumatski događaj završio.

Kad prođe opasnost, telo je kodirano tako da istrese višak mišićne napetosti koja čuva dodatnu energiju koja nam je bila neophodna tokom traumatične epizode. Mišići psoasa (unutrašnji deo karlice) kod ljudske vrste zaduženi su za odgovore u reakciji "bori se ili beži".

Tokom traume, mišići psoasa se kontrahuju kako bi zaštitili naš donji deo stomaka i ostaju kontrahovani dok opasnost ne prođe. Kako bi se zacelile traumatske kontrakcije, ova, duboko postavljena grupa mišića mora da istrese zaštitnu tenziju, da bi se telo opustilo. Kada se izazove trešenje mišića ove grupe, smeštene u moćnom telesnom centru, ono se prenosi kroz celo telo na taj način tražeći način da se oslobodi duboke hronične napetosti prisutne u telu i da je prirodno razreši.

Oslobađa zarobljenu energiju
TRE metoda uspešno se koristi u 29 zemalja kao sredstvo za oporavak od hroničnog stresa i simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja.

Dr David Berčeli iz Amerike, osnivač ove metode je sprovodio interkulturološke studije traumatskih reakcija koje su izazvali različiti stresori: rat, političko i nasilje u porodici, i tom prilikom identifikovao specifičan niz mišićnih kontrakcija. Barčeli je osmislio vežbe kojima se telo postupno priprema na drhtanje u sigurnim uslovima i na početku pod budnim okom jednog instruktora. Čitav proces traje oko 45 minuta gde pripreme traju 20-25 minuta, a pojedinačno drhtanje od 15-20 minuta.

Svako drhti na svoj način i različito u ponovljenim vežbama. Može se izvoditi pojedinačno ali i u grupama. Dovoljno je uraditi vežbe sa instruktorom 4-6 puta i posle toga, samostalno u sigurnim uslovima. Preporučuje se bar jednaput nedeljno rad kod kuće, gde posle pripremnih vežbi drhtite 10-20 minuta. Sami odredite dužinu jer je najvažnije da ne pređete granicu kada drhtanje postaje neprijatno. Drhtanje ne možete izazvati sami ali ga možete prekinuti tako da imate kontrolu. Rad sa instruktorom vas uči kako da radite i šta da pratite. Samoindukovano drhtanje nas oslobađa od dubokih mišićnih napetosti i pušta zarobljenu energiju. Osobe koje upotrebljavaju ovu metodu se osećaju opuštenijim, mirnijim, poboljšava im se san, koncentracija i sposobnost učenja - ističe dr Zorica Sarah Mitić.


Kod životinja spontano

Životinje se tresu posle većeg napora i one dobro podnose boravak u sredini u kojoj i njima prete različite opasnosti. To je zbog toga što se telo životinje spontano balansira posle stresa. Telo čoveka ima te iste mehanizme, ali je nas misaoni proces blokirao. Kada se odblokiraju, ovi procesi bude u našim telima vrlo prirodan proces samoisceljenja - kaže dr Mitić, koja je pre par godina izabrana za jednu od pet najistaknutijih strankinja u Norveškoj.


Manje antidepresiva

Dr Zorica Sarah Mitić u Srbiji je održala šest promotivnih radionica TRE vežbi. Tražilo se mesto više. Njena je želja da ovu metodu raširi po Srbiji, jer bi, kako ona tvrdi, umnogome smanjila upotrebu antidepresiva i tableta za smirenje. U Norveškoj je primenjuje i kroz privatni i rad i u bolnici.

 Željka Radulović