|
 |
|
Afrodizijak raskošnog mirisa
Retke biljke/Jeremičak |
Prvi raskošni vesnik proleća, prelepog mirisa i mlečno belih cvetova, jeremičak (Dafne blagayana Freyer) svoje stanište masovno je "odabrao" na Tari i na Divčibarama. To je polegli i puzavi grmić koji raste uglavnom gde je mešovita šuma (jelova, borova i hrastova) i dopire do 1.600 metara nadmorske visine.
- Retka je i ugrožena biljna vrsta, zato i značajna, kao i zbog prelepog mirisa. Nikako se, međutim, ne sme sakupljati niti koristiti samostalno, jer je cela otrovna. Sadrži otrovni glikozid dafnin koji može da izazove plikove na koži, gađenje i povraćanje. Deca su posebno osetljiva, a plodovi jeremička mogu da budu, čak, smrtonosni - kaže za "Bilje i zdravlje" dr Nebojša Menković, savetnik naučne službe Instituta za proučavanje lekovitog bilja "dr Josif Pančić" i redovni profesor na Farmaceutskom fakultetu.
Naš sagovornik otkriva da su se kora i plodovi jeremička koristili u narodnoj terapiji, kao afrodizijak, ali, naglašava da je to bilo samo za dobro upućene znalce! Svaka upotreba je isključivo na ličnu odgovornost. Inače, deluje slično španskoj mušici, ali upozorava dr Menković, nikako ne sme da se koristi "na svoju ruku".
Cveta u rano proleće, od marta do maja, u zavisnosti od nadmorske visine. Retko kada je viši od pola metra. Proleće najavljaju njeni žućkastobeli cvetovi, koji odišu prebogatim cvetnim mirisima. Cvetovi su zbijeni u guste glaviće, a svaku glavicu čini desetak do dvadesetak cvetića. Listovi su glatki i debeli, na gornjoj površini tamniji, a na donjoj svetlije zeleni. Spiralno su poređani na grančicama i, najčešće, na vrhu zbijeni poput rozete ispod samog cveta, Plod jeremička je mesnat i bobičast, sa jednom semenkom.
Jeremičak raste u svim republikama bivše Jugoslavije. Njegova staništa su zakonom zaštićena u Sloveniji, gde je biljka i otkrivena 1837. godine, i Hrvatskoj, a ima je i u Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji. Jeremičak je retka i ugrožena biljna vrsta. Kod nas je ima dovoljno i zbog dekorativnih svojstava koristi se u hortikulturi, ali još nije dobio status endemske biljke - kaže dr Menković.
-Ž.R. |
|
|
|
|
