Lincura

Da je lincura lekovita biljka opšte je poznato. Podjednako je poznata i rakija sa dodatkom njenog korena. Međutim, ono što se manje zna jeste da je ova biljna vrsta zaštićena zakonom, odnosno njena ekplotacija iz prirode je zabranjena, jer svaka biljka koja se vadi iz korena vremenom nestaje sa svog staništa. To praktično znači da do korena lincure legalno može da se dođe samo uzgajanjem.

U razgovoru sa prof.dr Dragojem Radanovićem, direktorom Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", koji je po struci agronom, saznajemo da se lincura već više decenija uzgaja, naročito u alpskim područijama Evrope. Kod nas na Balkanu ona je uglavnom dobijana iz prirodnih resursa, sve dok zakon nije zabranio njeno prikupljanje. Stoga Institut "Dr Josif Pančić" već oko 15 godina radi na istraživanju mogućnosti kultivacije ove biljne vrste kod nas.

Uspeva na visini

- Lincura ne trpi visoke temperature - kaže prof.dr Dragoje Radanović.- U našim krajevima ona ne može da uspeva na područjima nižim od hiljadu metara nadmorske visine. Međutim, to nije najvažnija karakteristika kada je o gajenju lincure reč, jer svaka biljka zahteva određene klimatske uslove za svoj rast.

Kako dalje objašnjava naš sagovornik, specifičnost njenog gajenja je u tome što se do vađenja korena lincure čeka u proseku oko pet godina. Jer, tek nakon ovog vremena koren dostiže odgovarajuću težinu od oko pola kilograma, što je optimalna veličina sa aspekta prinosa, ali i vađenja, čišćenja i sušenja. Prva godina gajenja je najteža, jer zahteva najveća finansijska ulaganja na čiji povratak mora da se čeka, a pri tome uspeh umnogome zavisi od vremenskih uslova koji bi morali da budu optimalni.
Profesor Radanović dodaje da se plantaža lincure zasniva preko rasada, čiju proizvodnju je kod nas takođe razvio Institut "Dr Josif Pančić". U saradnji sa Nacionalnim parkom "Tara" uspeli su da dobiju kvalitetne sadnice po pristupačnoj ceni, jer na deset ari zemljišta, za ekonomski održiv rezultat, sadi se oko pet do šest hiljada sadnica.

Deficit u Evropi

Profesor Radanović kaže da su potrebe za korenom lincure u Evropi oko šest hiljada tona svežeg korena godišnje. Ona primenu nalazi u farmaceutskim proizvodima, ali, ono što je manje poznato, većim delom u prehrambenoj industriji. Najčešće kao aromatizer u proizvodnji alkoholnih i bezalkoholnih pića.
- Ono što je sigurno - zaključuje naš sagovornik, je da na tržištu Evrope nema dovoljno korena lincure. Stoga je njena kultivacija ekonomski opravdana, ali za one koji su finansijski i mentalno jaki da izdrže svu neizvesnost prve godine gajenja koja je najteža, a potom i vreme koje sledi do vađenja korena.

Obavezno sušenje

Lincura je u narodu poznata i pod imenom srčanik. U prirodi biljka može da doživi i pedesetogodišnju starost! Njen osušeni koren je aromatičan, za razliku od svežeg, koji ima neprijatan miris. Vadi se u jesen ili rano proleće. Koren se suši brzo, rasečen po sredini, na mestu koje ima dobru ventilaciju. Posle sušenja treba da ima žutu ili crvenosmeđu boju.

Lekovitost korena lincure je u heterozidima gorkog ukusa. Neki od njih smatraju se najgorčim supstancama. Gorčinom heterozida ona stimuliše pokretljivost želuca i izaziva jače lučenje želudačnog soka, pojačava pražnjenje žučne kese i lučenje žuči. A, za dobar krvotok dovoljno je staviti komad korena lincure dužine pet santimetara u flašu rakije, i u malim čašicama piti na prazan želudac.

Narodna medicina lincuru preporučuje i za stomačne tegobe, protiv groznice, za jačanje organizma i pospešivanje apetita. Lekoviti napitak se pravi ili stavljanjem korena u rakiju ili kuvanjem u vodi, koja se kasnije takođe pije u čašicama na prazan stomak.

Samo pre jela

Lincura se preporučuje i u slučaju napada mučnine i nesvestice, kao i za lečenje malokrvnosti i bledila. Spolja se koristi za lečenje dubokih i inficiranih rana. Kao lek ili pomoćna terapija lincura je delotvorna i kod bubrežnih bolova, gasova u stomaku, zatvora, menstrualnih bolova, bronhitisa, gorušice, kašlja i kijavice, pada imuniteta...
U slučaju upale vena, kao oblog preporučuje se koren lincure pomešan sa rakijom. Široku lepezu terapijskog delovanja lincura ima, jer osim heterozida sadrži i druge lekovite sastojke. Na prvom mestu to su alkaloidne gentanine, zatim biljna vlakna, biljne masti, etarska ulja, mineralne soli, pektin...Lincura se jedino ne preporučuje trudnicama i osobama sa povišenim pritiskom, kao i osobama koje imaju gastritis i čir.
Preparate ove lekovite biljke, isključivo treba uzimati pola do sat vremena pre jela. Ukoliko se uzimaju neposredno pre obroka ili nakon jela, mogu da izazovu probleme u varenju.

Svake godine parcela

- Kod nas se lincura gaji uglavnom na Tari, Kopaoniku i poslednjih godina na Zlatiboru - kaže profesor dr Dragoje Radanović. - Oni koji se time bave, uspeli su da nađu računicu, tako što su svake godine sadili novu parcelu i na taj način, posle napornog i neizvesnog početka, posle pet godina, obezbedili da svake godine imaju prinos.

I. Kovačić