Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bolesti jetre spadaju u deset najčešćih uzroka smrti u svetu. U Srbiji su najčešće bolesti izazvane virusima C i B (B u padu zbog vakcinacije, a C u porastu zbog izuzetno skupog lečenja). Veoma su česta posledica prekomerne upotrebe alkohola, autoimunih bolesti, toksičnih oštećenja, infekcija, a ređi su metabolički poremećaji kao što su Vilsonova bolest i hemohromatoza. U porastu su oboljenja izazvana poremećajima metabolizma masti, takozvani nealkoholni steatozni hepatitis (NASH), ali i oštećenja zbog pijenja lekova (najčešće analgetika). - Jetra je najsloženiji organ u organizmu - objašnjava za "Bilje i zdravlje" profesor dr Radoje Doder, pukovnik, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA u Beogradu. - Obavlja niz funkcija preko ćelija, hepatocita (čine 90 odsto ukupne zapremine jetre), stvara i izlučuje žuč, reguliše metabolizam ugljenih hidrata i vrši sintezu lipida i holesterola. Takođe, sintetiše faktore koagulacije, albumine, enzime i druge belančevine, te metaboliše i detoksikuje lekove i druge štetne supstance. Jetra je ključna za očuvanje zdravlja i njeno oštećenje ima uticaj na sve organske sisteme organizma. Tokom života hrana, piće, lekovi i druge supstance prolaze kroz jetru. Sa krvlju u jetru dolaze hranljive supstance iz creva, ali i razne toksične supstance koje jetra mora da neutralizuje da ne bi došlo do oštećenja organizma, ali može doći do oštećenja jetre.
Simptomi i posledice
Naš sagovornik kaže da jetra ne boli i većina pacijenata nema nikakve simptome. Zato najčešće dolaze kad je bolest odmakla, a lečenje zahtevnije i složenije. Simptomi koji mogu ukazivati na bolest jetre su nespecifični kao što su umor, nedostatak apetita, mučnina i povraćanje kod akutnih i težih poremećaja. U virusnom, ali i alkoholnom hepatitisu, javlja se povišena temperatura. Masne stolice mogu se javiti kod nedovoljnog otpremanja žuči u creva.
Najspecifičniji simptom je žutica koja se javlja kod oštećenja hepatocita, ali i kod otežanog oticanja žuči i creva. Pacijenti imaju tamnu mokraću, a svetlu stolicu. Kod uznapredovalih oštećenja jetre javlja se poremećaj intelektualnih funkcija, smanjeni libido, gubitak apetita, bol u trbuhu, krvarenje iz varikoziteta jednjaka kod ciroze, gubitak mišićne mase, pojava tečnosti u trbuhu, crvenilo dlanova, ginekomastija. Ciroza jetre sa svim komplikacijama za posledicu može da ima oštećenje mozga, što se na kraju može završiti i komom.
Rizici i dijagnoza
Najvažnije je na vreme postaviti dijagnozu i započeti terapiju. Jetra je organ sa najvećom regenerativnom sposobnošću. Ako akutno oštećenje ne pređe u hronično, jetra se potpuno oporavi.
Na osnovu anamnestičnih podataka mogu se otkriti rizični faktori kao što je pijenje alkohola, upotreba lekova ili drugih toksičnih preparata. Za virusni hepatit rizični faktori su ubod iglom, intravenska droga, tetoviranje i ranije transfuzije krvi. Porodična anamneza može da ukaže na hemohromatozu, Vilsonovu bolest i nedostatak alfa 1 antitripsina. Prognoza teških komplikacija je lošija u starijoj populaciji jer imaju smanjenju sposobnost oporavka, kao i sposobnost tolerancije na toksične supstance. Promene u fizičkom izgledu se ne uočavaju, osim u uznapredovaloj fazi bolesti. Laboratorijski testovi služe za procenu težine oštećenja jetre, utvrđivanja uzroka poremećaja oštećenja jetre, procenu toka bolesti i terapijskog odgovora. Najkorisniji testovi su serumske transaminaze, bilirubin i alkalna fosfataza - precizira prof. dr Radoje Doder.
Bez masti, šećera i alkohola
Preventiva se sastoji u pravilnoj ishrani, što znači izbegavati zasićene masti, šećer, kao i alkohol. Voće i povrće, grašak, boranija i žitarice su poželjni u jelovniku kako bi zaštitili jetru. Važno je održavati telesnu težinu u normalnim granicama uz svakodnevnu fizičku aktivnost. Zatim, ustanoviti jasan uzrok oštećenja, da bi mogli dati ciljanu terapiju, npr. u hepatitisu C.
Transplantacija
Prema svetskim standardima, oko 150 pacijenata u Srbiji trebalo bi da dobije novu jetru. Na osnovu usvojenih kriterijuma, pravi se lista pacijenata za presađivanje, kao i prioriteta obolelih. - Nažalost, u našoj zemlji tek svaki sedmi ili osmi pacijent dočeka transplantaciju. Poslednjih godina broj se smanjuje. Neuspele transplatacije jetre su posledica iznuđenih operacija spasavanja života, gde zbog hitnosti ne mogu da se ispune svi uslovi za trasnplataciju. Verovatnoća preživljavanja posle inetrvencije je više od 90 odsto posle prve godine, a posle pet godina je 80 odsto. Mnogi pacijenti žive preko 25 godina nakon transplatacije - kaže profesor Doder.
- Ž. Radulović |