Posle osvajanja zlatne medalje za Srbiju na Svetskom prvenstvu, proslavljeni delfin Andija Prlainović sa suprugom Ivanom i desetomesečnom ćerkicom Đurđom odmarao je u rodnom Herceg Novom. Početkom septembra otputovali su u Italiju, u primorsko mesto Reku kod Đenove, gde Andrija već treću sezonu nastupa za klub "Pro Reko".
- Cela regija, Ligurija jako je slična Boki Kotorskoj, tako da mi je bilo lako i jednostavno da se priviknem i na klimu i ljude, jer ipak svi Mediteranci pomalo liče jedni na druge. Počele su mi pripreme sa klubom, sledi nova sezona, i novi izazovi - eksluzivno u intervjuu za "Bilje i zdravlje" kaže Andrija.

* Kako ste se osećali kada ste čuli "Srbija je prvak sveta"?
- To je jedinstven osećaj, teško ga je opisati, nešto između šoka i zadovoljstva, pomešanih emocija. Tek posle nekoliko dana shvatiš šta ti se dogodilo.

* Koliko ste puta slušali srpsku himnu?
- Mnogo. Teško je to izbrojiti, ali sigurno više od 100 puta.

* Možete li da izdvojite najdraži trofej i kome je bio posvećen?
- Poslednje zlato posvećeno je ćerki Đurđi. Za svaki me trofej veže nešto posebno i oni u mlađim kategorijama su imali istu draž kao ovi sada. Lepo je prisetiti se.

* Zašto sport kao životno opredeljenje?
- Sport je sigurno najbolji način za stvaranje zdravog duha svakog čoveka, kako školski, tako i omladinski i rekreativni. Svako bira način života, izbor aktivnosti, hrane i pića. Vrhunski sport je nešto drugo, moj je životni izbor i takvog ga prihvatam. Shvatam kao privilegiju što sam među veoma malim brojem ljudi koji učestvuju u tome, imaju priliku da igraju za nacionalni tim i predstavljaju svoju zemlju. To je neprocenjivo.

* Kakav režim ishrane je potreban vaterpolisti?
- Ishrana je veoma bitna za svakog sportistu. Poslednjih godina sve se više interesujem za što bolju upotrebu namirnica, koje bi mi ubrzale oporavak nakon svakodnevnih napora. Svaki sportista mora svakodnevno da obezbedi organizmu ugljene hidrate, koji su i bukvalno pogonsko gorivo. Jedem i mnogo voća i povrća. Disciplina je individualna i mislim da vaterpolisti malo zaostaju za drugim vrhunskim sportistima i da imamo prostora da napredujemo u tom segmentu. Čitam različitu literaturu o ishrani, konsultujem se sa sportskim doktorima i unapređujem svoje znanje.

* Šta za vas znači biti popularan?
- Popularnost je lepa i prijatna, ako znaš da ceniš način na koji si je dostigao. S obzirom na to da sam postao poznat zahvaljujući svojim sportskim rezultatima, ponašanju na bazenu i van njega, prihvatam je kao pozitivnu stvar. Imao sam mnogo prijatnih iskustava i malo neprijatnih situacija.

* Najsrećniji trenutak?
- Dan kada sam postao otac.

* Pamtite li loše i patite, ili zaboravljate i idete dalje?
- Neke stvari koje su se dogodile bilo bi bolje zaboraviti, ali je to nemoguće.

Pokušavam da budem pozitivan i da to prenesem na one sa kojima provodim vreme. Na takav način anuliram teške trenutke koji su iza mene.

* Postoji li nešto što biste menjali kod sebe?
- Svakako da bih neke stvari promenio. Sa druge strane, ukoliko bih to uradio, ne bih više to bio ja. Svako je poseban i zanimljiv na svoj način ne samo zbog vrlina, već i zbog mana koje čine njegovu ličnost.

* Šta dominira u sećanju na detinjstvo?
- Odrastao sam u prelepom Herceg Novom. To je grad koji je prva asocijacija na moje detinjstvo. Sloboda i sigurnost koju smo mi u tom periodu osećali su nezaboravni. Sećam se sati i sati provedenih na bazenu na Škveru tokom leta, vremena provedenog na čuvenoj Karači(košarkaškom terenu) u starom gradu. Zauvek mi se urezalo vreme provedeno na planini Orjen sa pokojnim ocem, sestrom, majkom. Otac mi je usadio ljubav prema planini. Imao sam prelepo detinjstvo, ne bih ga menjao, i da ponovo mogu da ga proživim, voleo bih da bude baš tako.

* Da li u silnim obavezama pronalazite malo vremena samo za svoju dušu?
- Volim da se osamim, supruga mi to zamera. Prija mi kad razmišljam o životu, situacijama koja su se desile u prošlosti, o onome što me čeka. Opušta me dobra knjiga, posebno kad je čitam uz more.

* Bez čega ne možete da zamislite dan?
- Bez spoznaje da je moja porodica dobro.

* Kako bi trebalo da izgleda savršen svet?
- Ekonomija i krupni kapitalisti koji vladaju svetom, na žalost su taj isti svet i uništili, s idejom da oni koji imaju, imaju još više, a oni koji imaju malo, još manje. Ljudi se nikad više neće izvući iz kandži u koje su upali zarad materijalnih zadovoljstava, koja najčešće ne znače kvalitetan i veseo život, već samo dodatni pritisak i stres. Sreo sam mnogo takvih ljudi, koji su jureći za novcem, zapostavili porodicu, decu, prijatelje, i na kraju uništili i sve ljudsko u svom biću. Utisak mi je da sve manje ljudi uživa u životu, i da ih je još manje zadovoljno onim što radi, to je loše. Savršen svet je nemoguć, ali bismo mogli da živimo mnogo lepše i humanije.

* Kakvu poruku biste poslali mladima u Srbiji?
- Ne živimo u baš sjajnom okruženju, stalno se dešavaju neke negativne stvari. Možda bih im baš zbog toga savetovao da budu pozitivni i da daju svoj maksimum šta god radili u životu. Uvek vredi pokušati, bez obzira na ishod.

* Da li je danas teško sačuvati prijateljstvo?
- Kako sa kim. Veoma sam srećan što i dalje imam mnogo drugova koje sam poznavao i pre 10 godina. Sa njima se i dalje viđam i to je za mene uspeh.

* Kako nadoknađujete energiju posle napornih treninga?
- Sada mi ćerkin osmeh vrati energiju i razveseli me. Pričam i sa prijateljima o stvarima koje nemaju veze sa sportom.

* Šta krasi vrhunskog sportistu?
- Da bi to postao, mora da ima dosta kvaliteta kao što su
istrajnost, upornost, disciplina, posvećenost... U suštini
sportista sebi mora da postavi neki cilj do kojeg on mašta da jednog dana stigne. A do cilja je bezbroj prepreka i samo najistrajni stižu.

*Omiljeni grad i restoran?
- Srećom, mnogo sam putovao i video različite kulture i ljude. Madrid mi se najviše svideo. Obožavam hranu iz mora, ali i pored svetskih kuhinja, ne bih menjao onu iz Boke Kotorske.

* Planovi?
- Ne pravim ih previše unapred. Teško je reći do kada će trajati moja igračka karijera. Potrudiću se da na ovom vrhunskom nivou ostanem što duže. Kada više ne budem na tom nivou, razmisliću dobro, možda će to značiti i kraj, a možda ću nastaviti da igram iz nekih drugih motiva. Sada uživam u sadašnjem trenutku, na sportskom planu i privatno.


Poreklo i vaspitanje

* Odakle potiču vaši preci?
- Prezime Prlainović je iz Hercegovine, iz okoline Gackog. Pre 300 godina moji preci su se doselili u selo Mokrine, iznad Herceg Novog, koje je tada pripadalo Staroj Hercegovini, i tu i danas žive Prlainovići.

* Šta ste poneli iz roditeljskog doma, a čemu ćete vi da učite naslednike?
- Jako sam zahvalan roditeljima za svaki trenutak pažnje koji su mi posvetili, i svemu što sam naučio od njih. Vaspitanje dece je jedan od najvažnijih zadataka svakog čoveka. To je veoma zahtevna uloga koju ću i ja uz pomoć supruge Ivane uspeti da iznesem. Trudiću se svakako da provodim još više vremena sa porodicom, jer je to osnova života. Tako ću vaspitavati i svoje naslednike.
Dupli čvor

* Imate li neki ritual pred utakmicu?
- Dupli čvor na kapici vezujem pred svaku utakmicu. Ostatak pripreme je promenljiv.


* Jeste li još stidljivi?
- Kao mlađi sam imao malo problema sa stidljivošću. Nisam se nikada borio sa tim, jednostavno sam kroz sazrevanje to prevazišao.

- Željka Radulović