Spasonosna u slučajevima velikog gubitka krvi usled povrede ili tokom operacije, transfuzija se razvila u značajnu i često korišćenu medicinsku terapiju. Još nije nađen lek koji bi mogao da zameni određenu komponentu krvi koju treba pacijent da primi, pa je zato transfuzija veoma važna.

Kako organizam reaguje kad dobije tuđu krv i ko je u grupi najosetljivijih primalaca za "Bilje i zdravlje" otkriva dr Gradimir Bodganović, direktor Instituta za transfuziju krvi u Beogradu.

- Veoma je malо pacijenata, najčešće u veoma teškim saobraćajnim nesrećama, koji prema indikacijama treba da prime krv koja sadrži sve elemente. U svim drugim slučajevima,princip je da pacijent mora da primi onu komponentu koja mu nedostaje. Malokrvni će, na primer, primiti crvena krvna zrnca - eritrocite. Ako su uzročnik anemije neke maligne hemopatije koje oštećuju način stvaranja krvnih ćelija, dolazi do sniženja hemoglobina i broja crvenih krvnih zrnaca - kaže naš sagovornik.

Eritrociti
Transfuzija je, kaže doktor, opravdana ako je nivo hemoglobina ispod 90 gr/l (normalne vrednosti 135 -150 gr/l): za vrednosti od 90 do 70gr/l kliničar i transfuziolog procenjuju treba li dati eritrocite ili ne, kad je između 70 i 50 gr/l, pacijent mora da ih primi, a ispod 50 gr/l apsolutno, jer neće moću da preživi.Naš sagovornik objašnjava:

- Najniže vrednosti hemoglobina sreću se kod određenih vrsta leukemija, kod bolesti koje prate onkološka stanja: karcinome, malignitete i druge etiologije koje se šire u organizmu putem metastaza, jer citostatici koje ti pacijenti primaju smanjuju mogućnost stvaranja crvenih krvnih zrnaca u kostnoj srži.
Tu su i pacijenti koji pate od mijalodisplaznog sindroma, kog kojih je promena u kostnoj srži kompleksna i oni moraju godinama da primaju krv sa svim komponentama.

Trombociti
Druga grupa pacijenata, ističe naš sagovornik, je ona koja treba da primi trombocite - krvne ćelije, pločice, koje učestvuju u zaustavljanju krvarenja, a neophodne su obolelima od leukemije i pacijentima u posttransplantacionom periodu, kad ne stvaraju najmanje tri nedelje svoje krvne elemente.

Krvna plazma
Treći element koji izdvajamo iz jedinice krvi je krvna plazma, koja sadrži faktore koagulacije, koji se u izdvojenoj krvi mogu očuvati nekoliko sati po uzimaju, ukoliko se krvna plazma ne zamrzne. Ako se na adekvatan način zamrzne i čuva na - 30 stepeni, može tri godine da se čuva i da koristi pacijentima koji boluju od hemofilije ili su imali teške operacije.

Svaki od pomenutih elemenata u našoj krvi ima životni vek: crvena krvna zrnca žive do tri meseca, poluvek života trombicita i organizmu je 10 do 12 dana, a imunoglobulini i albumini imaju duži vek trajanja - kaže dr Bogdanović.

Reakcije
Iako je nedavno ugledna američka klinika Mejo objavila dugu listu komplikacija koje mogu nastati transfuzijom krvi, naš sagovornik kaže da su prednosti ove terapije daleko ispred potencijalnih neželjenih efekata i da treba imati u vidu da nigde u svetu ne postoji apsolutno sigurna krv.

- Ako se poštuju svi postulati transfuziologije, rizik od prenošenja određenih bolesti je veoma mali. Transfuzija se smatra transplantacijom tkiva u malom, a pošto ne postoji identična krv davaoca i primaoca, imuni sistem pacijenta može da odreaguje.
U ranim reakcijama prvo dominira bol, koja se javlja u grudnom košu i bubrezima, ali i duž vene u koju je data transfuzija, disanje je otežano, a rad srca ubrzan. To je brza hemolizna reakcija.

Nehemolizna brza reakcija nastupa obrnuto: nastaje svrab po koži, nelagodnost, ubrzan rad srca, a tek na kraju se javlja bol.

Brzom terapijom u oba slučaja otklanjaju se tegobe. Pravilo je da lekar mora da bude prisutan prvih pola sata od uključenja transfuzije, a sve dok traje - tehničar i sestra. Pacijent ne sme da bude sam - poručuje dr Bogdanović.

Transfuzija i imuni sistem

Istraživanje klinike Mejo pokazalo je da pacijentima koji prime krv slabi imuni sistem, ali se u svetu medicine još utvrđuje koliko je dugo i značajno trajanje te promene.
Osim što duže ostaju u bolnici, takvim pacijentima srce i disajni organi postaju osetljiviji, a kao imuni odgovor mogu se javiti groznica, povišena temperatura, infekcije.

Dr Gradimir Bogdanović napominje da mnoge od pomenutih neželjenih reakcija ostaju u domenu teorije, ali ako se ipak jave, lekar će, pre nego što odluči da li da nastavi s transfuzijom, obaviti neophodna ispitivanja, da se izbegnu komplikacije.
Praksa je pokazala da su u najosetljivijoj grupi primalaca oni koji imaju srčana i maligna oboljenja.

Kad damo krv

- Količina krvi koja se u jednom aktu daje je beznačajna po zdrav organizam i iznosi oko 450 ml. Iz te količine se posebnim procesiranjem u našim ustanovama izdvajaju tri komponente: crvena krvna zrnca oko 200 ml, oko 50 ml plazme sa trombocitima i oko 200 ml plazme, koja sadrži labilne faktore koagulacije i albumine - kaže dr Gradimir Bogdanović.

Danijela Kljajić