Utemeljena na najnovijim medicinskim istraživanjima, knjiga "Ključ tela" mlade naučnice Džulije Enders, na neposredan i duhovit način otkriva koliko su creva složen i značajan organ. Napisana je tako lako da i laik, bez ikakvog predznanja, može da razume kompleksnost sistema za varenje i njegov uticaj na zdravlje, a otkako se pojavila na nemačkom tržištu zauzela je prvo mesto na svim top -listama i prodata je u više od milion primeraka. Kod nas je dostupna na prodajnim mestima izdavačke kuće "Laguna".

Džulija Enders je za svoj doktorski rad istraživala na Institutu za mikrobiologiju i bolničku higijenu u Frankfurtu, 2012. godine dobila je prvu nagradu publike u okviru međunarodnog projekta za popularizaciju nauke mladih naučnika i istraživača, a njeno izlaganje postalo je hit na Jutjubu. Autorka tvrdi da je utroba ključ tela i da "otvara sasvim nov pogled kroz zadnja vrata", kao i da se dve trećine našeg imuno sistema nalazi upravo u crevima. Ako se prema njoj, kako kaže autorka, ponašamo lepo, utroba će biti zahvalna i postaće osnova dobrog zdravlja.

Lično iskustvo

- Ako želimo da se u svome telu osećamo dobro, da duže živimo i budemo srećni, moramo da negujemo svoju utrobu jer ona posle mozga ima najveći nervni sistem. U našem stomaku nalazi se tanko crevo dugačko tri do šest metara. Vijuga po vijuga. Kada skačemo na trambulini, ono skače s nama. Kad plešemo, i ono se trese unaokolo, a kada iskrivimo lice od stomačnih bolova, ono napreže svoje mišiće u prilično sličnom obliku - opisuje Džulija Enders tanko crevo.
U ekskluzivnom intervjuu za "Bilje i Zdravlja" ona objašnjava zbog čega su creva toliko značajna i za psihičko stanje.

*Zašto vas je sistem za varenje toliko zaintrigirao da je postao osnova vašeg rada i istraživanja?
- Kada sam imala 17 godina suočila sam se sa veoma intenzivnim atipičnim dermatitisom. Ništa nije pomagalo, nosila sam rukave i nogavice usred leta jer sam izgledala strašno, a slučajno sam naišla na izveštaje o veoma sličnoj bolesti koju je jedan čovek dobio posle upotrebe antibiotika. Sve to me je zainteresovalo, počela sam da istražujem i sebe više nisam tretirala osobu obolele kože, već kao bolesnika sa stomačnim tegobama. Saznala sam da sedam od osam metara creva ne učestvuje u izbacivanje fekalija, ali zato obavlja mnoge procese u telu, utiče na imuni sistem, raspoloženje, hormone, psihičko stanje.. Creva prekrasno izgledaju kada se pogledaju pod mikroskopom. Izgledaju poput satena, a kada bismo sve te male nabore "raspleli", bila bi dugačka više od sedam kilometara.

*Kako vaša knjiga može da pomogne ljudima koji imaju problema sa sistemom za varenje?
- Najlepše što može da mi se dogodi je da od čitalaca dobijem provratnu informaciju da im je knjiga pomogla. Dobila sam pismo u kojem čitalac piše kako je njegova baka, patrijarhalna katolikinja uz večeru rekla da treba da popričaju o mojoj knjizi, jer je otrkila da je godinama sedela u toaletu na pogrešan način. Creva su povezana i sa emocijama i sa hormonima, faktički sa načinom na koji živimo. Poglavlja su napisana tako da svako može da ih razume, sazna koliko su važna i koje osnovne greške pravimo.

*Stalno naglašavate vezu mozga i creva. Kako ova dva organa "sarađuju"?
- Mozak je vrlo izolovan, zaštićen organ, svaka kap krvi koja do njega dolazi pažljivo je filtrirana. Ali, taj izolovani "glavni" organ mora da zna šta se događa u telu. Creva su vrlo efikasna u prenošenju informacija. I ne samo to, creva znaju sve molekule iz hrane koju unosimo, kao i šta dve trećine našeg imuno sistema radi, kao i koja od 100 triliona bakterija će uticati na koji od dvadeset hormona. Istraživanja na miševima pokazala su da se u odnosu na bakterije u crevima povećava njihova sposobost da uče nove stvri ili da budu hrabriji! Istraživanja na ljudima pokazala su da se mozak menja u roku od četiri nedelje ukoliko se na njega utiče određenim bakterijama u crevima. To se posebno reflektuje na psiho i emocionalna stanja.

Bakterije i emocije
*Na koji način creva utiču na naše raspoloženje?
- Poznato je da ljudi sa hroničnim bolestima sistema za varenje ili sindormom nervoznih creva češće pate od depresije i anksioznosti, što jeste dokaz koliko creva utiču na raspoloženje, ali potrebno je uraditi još mnogo istraživanja da bi se utvrdila neka "šema", odnosno da bi precizno znali koja bakterija i kako utiče na koje emotivno stanje.

*Šta možemo da uradimo da naša creva učinumo "srećnima"?
- Najosnovnije je da se upoznamo sa sitemom za varenje, da shvatimo osnove. Ne mislim da je povremeno probadanje u stomaku ili dijareja normalna stvar, jer smo se prejeli ili prehladili, kako većina misli. To nije tačno. Pogledajte nekad šta ostavljate u toaletu, jer drugačije ne možete znati da li vam je stolica normalna. Pametno jedite! Evropljani u proseku jedu samo polovinu potrebne dnevne količine vlakana, a nisu samo žitarice probitoska hrana. To može biti i krompir i luk, pa nema izgovora kako neko "ne voli zdravu" hranu. Budite dobri prema svojim crevima i ona će vam višetruko vratiti, dobrim zdravljem i vedrim duhom.

Jasna Jovanović