|
 |
|
Budite hrabri, rađajte!
Na čaju sa... Arhimandrit Arsenije Matić, iguman manastira Bešenovo i profesor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima |
|
Foto: Darko Dozet
|
Iza njega su tačno tri decenije monaškog zaveta koji je, kao učenik petog razreda Bogoslovije, 1985. godine položio u manastiru Žitomislić. Docnije je bio jeromonah u Manastiru Svetog oca Nikolaja u Pribojskoj Banji, potom namesnik igumana i čuvar kivota u Gornjem manastiru u Ostrogu, pa onda i nastojatelj manastira Mileševa, da bi, potom, završio i studije teologije u Beogradu. Arhimandrit Arsenije Matić je danas profesor Svetog pisma Novog zaveta i Liturgike u sremskokarlčovačkoj Bogosloviji `Sveti Arsenije Sremac` i iguman manastira Bešenovo. Reč je o najstarijem manastiru na Fruškoj gori koji je, s kraja 13. veka, zasnovao kralj Dragutin Nemanjić, jedinom koji je u Drugom svetskom ratu i posle njega srušen do temelja. Obnova mu je upravo u toku.
*S kakvim mislima i s kakvim osećanjima dočekujete predstojeći praznik Vaskresenja Gospodnjeg?
-U bogoslužbenom jeziku praznik Vaskrsa je praznik nad praznicima i događaj nad događajima. Modernim rečniko rečeno, ljudski rod je od proterivanja Adama i Eve iz raja do ovlapoćenja Sina Božijeg, živeo onako kako se živi na organima poput veštačkih pluća ili veštačkog srca. Čovek je, dakle, do tada održavan u životu bez onog suštinskog, prirodnog što mu je Bog dao, bez onog što je izgubio sopstvenim grehom. A onda je Bog, ovaploćenjem svog Sina, ponovo doneo svoju ljubav, doneo svoju živu reč i usadio je u čoveka, da s tom rečju i ljubavlju može opet da živi. U tome je i smisao veskrsenja i izbavljenja čoveka.
*U nizu poslednjih decenija mi smo se odmicali od Boga i odricali od te ljubavi, jesmo li, najzad, opet na tom jedinom pravom putu?
-Često, govoreći o tome pominjem dva događaja koja su se duboko urezala u mom pamćenju, jedan iz Priboja, a drugi iz Beograda. Sredinom 80-ih sam bio mlad monah i sa mojim igumanom išao jednom pribojskom ulicom, kad nas je srela žena koja je za ruku vodila svog sinčića. `Mama, mama, gledaj dva Tita`, rekao je on, vukući majku za ruku. Deceniju kasnije sam, kao student teologije, šetao Beogradom, a jedan drugi dečak je opet za ruku vukao svoju majku, ali reči nisu bile iste: `Mama, mama, gledaj ga Sveti Sava`, govorio joj je. To je jedna zaista velika promena kojoj je, naravno, i veronauka mnogo doprinela. Jer, omogućeno je da ljudi ponovo čuju i spoznaju reč Božiju.
*Kolika je u tome uloga našeg sveštenstva?
-Izuzetna, jer mi smo ti od kojih narod uči i koji dajemo primer. Nama sveštenicima, teolozima i bogoslovima je, kaže Jevanđelje, dato da znamo tajne sveta, da bismo mogli učiti ljude. Ali, ne onoj učenosti farisejskoj, da samo govorimo šta je Bog kazao, nego i da tvorimo ono što je bog kazao. To je jedina istinska nauka.
*Da li se, u međuvremenu, promenio sam položaj sveštenika u našem društvu?
-I tu su promene velike. Ja sam, recimo, vojsku služio kao jeromonah i nisam smeo da pokažem svoje versko i duhovno opredelenje ili obeležje, a sada, hvala Bogu, imamo i vojno sveštenstvo. To je vilika stvar u povratku duhovnim izvorima i veliki napredak celog naroda.
*Kakvo je danas intersovanje mladih ljudi za pohađanje bogoslovija, čiji ste i sami profesor?
-Kada sam, pre 14 godina počeo da radim kao profesor, nije bila neka velika razlika u odnosu na vreme kada sam i sam bio đak, ali danas jeste. Ranije su đaci dolazili uglavnom iz poljoprivrednih, siromašnijih, ali pobožnih porodicа koje su sinove davali u bogoslovije, mada je sveštenički život tada bio mnogo teži. Sada mladići dolaze i iz porodica lekara, advokata, diplomata...
*Kada je već o porodici reč, njene tradicionalne vrednosti su i dalje na udaru...
- Ceo istorijat čovečanstva, sva sveštenoistorija i starozavetna i novozavetna, govori ko je protivnik dobru, ko je protivnik čoveku i vrlinskom životu. U toj istorijskoj reci ima trenutaka kada je voda bila zamućena i odnela mnoge ljude. Mute je duhovno nečiste sile. Kako u pričama o Carstvu božijem kaže naš Spasitelj: `Izađe domaćin i poseja žito na njivi svojoj, a onda izađe neprijatelj i poseja kukolj`.
*Besomučno se podstiču sebičnost i samoživost, hedonizam je gotovo postao ideal...
-Kada god čovek sebe stavi na prvo mesto, već je uradio ono adamovsko kad je poslušao satanu, a to je `nećete vi umreti već ćete biti kao bogovi`. Kad ljudi sebe doživljavaju kao bogove, za Boga nema mesta da se ogleda u našoj savesti, u našoj duši i da nas uči. A Spasitelj nas uči da smo sinovi božiji, ali samo prihvatajući njegovu jevanđeosku nauku i vrline.
*Danas smo i žrtve tiraniji loših vesti kojima nas mediji bombarduju i koje nas obeshrabruju i guraju u opštu depresiju...
-Apostol Pavle je, podsetiću, govorio: `Ništa novo pod kapom nebeskom nema sem Hrista`. Zato su i danas samo oni koji spoznaju živu reč živoga Boga puni hrabrosti, radosti i uspešnosti u životu. Mi jesmo mučenički narod, svedoci smo i učesnici, kako je govorio naš blaženopičivši Patrijarh Pavle, nebivalih vremena, ali se to sa Hristom može pobediti. Čovek se Hristom obnavlja, čovek sa Hristom ne stari, s njim se podmlađuje za večnost, za večnu istinu koja nam je data.
*Druga je godine da se uspešno obnavlja manastir Bešenovo...
-Hvala Bogu da je tako. Ja sam se, od malena, zaneo trudom i radom Vadike Lavrentija na mom rodnom Kupresu. Njegov rad s kraja 50-ih i tokom 60-ih godina sa tamošnjim narodom, najpre teško postradalim u ratu, a docnije izloženim novoj ideologiji, bio je zaista apostolski, pa sam i sam želeo da budem takav. Ovde, u Bešenovu mi se ta želja, na neki način, i ostvarila.
*Zvog čega baš ovde?
-Sva mesta na kojima sam ranije bivao, uključujući i manastir Krušedol u kojem sam bio sekretar, bila su izobilna posetom naroda, pa je njima bilo lakše upravljati. Lakše i opasnije. Jer, kada se ima mnogo, lakše se opušta, manje brine za sutra. Stalno sam, međutim, imao i priziv kako su naši sveti oci, nekada, manastire započinjali na golim ledinama, ali sa nepokolebljivom verom u Boga. Kad me je preosvećeni vladika Vasilije doveo na ovo manstirište, na njemu nije bilo ničega osim tri provaljene grobnice, par jedva vidljivih kamenova starog manastira u crkvica od dasaka. Rekao tada sam sebi: `Ako ništa drugo, od svoje skromne profesorske plate ću bar zatvoriti i zaštititi ove grobnice`. Učinio sam to, a Gospod je, hvala mu, to prepoznao, počeo da šalje ljude, narod je počeo da se okuplja, a svetinja da se ponovo podiže.
*Na kraju, šta biste, u predvečerje velikog praznika, poručili ljudima?
-Da se se mole Bogu i imaju hrabrosti za život, hrabrosti za činjenje dobra u životu. I da imaju hrabrosti za onu početnu zapovest Gospodnju: `Rađajte se i množite, napunite zemlju u vladajte njome`. Ljudi, danas, nemaju hrabosti da se rađaju, odnosno da rađaju decu, da zasnivaju svoje porodice i uzdižu tu najsvetiju, rajsku zapovest božiju. Svedoci smo koliko je u savremenom svetu protivljenja, pa čak i državnih zakona, usmerenih upravo protiv te zapovesti. Zato naš narod, naši mladi ljudi treba da budu hrabri i ispunjavaju dobra dela i najuzvišenije zapovesti božije.
Mileševa
*Kakva su vaša sećanja na vreme provedeno u manstiru Mileševa?
-Sva mesta na kojima sam ranije bio bila su bogomdana, jer sam se i njima učio šta je crkva. U Mileševi je grob Svetog Save, opustošen i bez njegovih moštiju, ali sa snagom koja stalno ističe i večno nas hrani. I danas pričam mojim đacima da nije prolazio mesec dana, a da tamo ne dođu bar dve-tri muslimanske porodice, da zamole da se tu očita molitva za blagoslov njihove familije, njihove čeljadi. O hrišćanima, naravno, da i ne govorimo.
Ostrog
*Šta je za vas značio manastir Ostrog?
-Bio sam u njemu 90-ih godina, kada je počinjao rat i to vreme je doprinelo da duboko segledam duhovnu situaciju svog naroda, ali i duhovnu snagu i potrebu prema živome Bogu i ugodniku božijem Svetome Vasiliju. Bivalo je, ne jednom već stotine puta, da majke dolaze noću i alkom udaraju na vrata manastirska, sve dok ne dozovu sveštenike, samo da uđu do moštiju svetoga Vasilija. A kada uđu u onu malu crkvicu, uzahnu tako duboko da vam se čini da u njoj ne ostane ni malo kiseonika. I kažu:
`Hvala vam što ste otvorili vrata, sada znam da su naši živi, da su na sigurnom i da su pod zaštitom Svetoga Vasilija`. Tada je iz pojedinih familija na ratištima iz jedne familije bivalo i po četiri-pet muških glava.
Pomoć Bešenovu
Manastir Bešenovo obnavlja се isključivo uz pomoć dobrih ljudi koja stiže ne samo iz cele Srbije i Republike Srpske, već i iz svih delova sveta. Novčani prilozi mogu da se uplate na račun 340-11007646-60 otvoren kod Erste banke.
Đ. Vukmirović
|
|
|
|
Na čaju sa...
Arhimandrit Arsenije Matić
Budite hrabri, rađajte!
Lečenje biljem
Fitoterapeut savetuje
Bez ešerihije za 21 dan
Lekoviti plodovi proleća
Vreme maslačka
Peruanske bobice
Kamu kamu
za potomstvo
Amla-indijski ogrozd
Nigde toliko vitamina C
Alternativa
Istine i zablude: Bikarbona soda
Bolja spolja nego unutra
Joga smeha
Okidač za čistu sreću
Ordinacija
Nepravilan rad srca
Samo bez panike!
Vrtoglavice
Bezazlene i opasne
Počinju alergije
Pažnja:Polen svuda oko nas
Personalizovana medicina
DNK određuje terapiju
Hidrokolon terapija
Čišćenje najbolja prevencija
Ishrana
Recepti
Uskršnja trpeza
Deca
Kad kod lekara?
Važni temperatura i uzrast
Nega
Ulje emua
Prirodni melem
Isušivanje kože
Bolje pod tuš nego u kadu
Napravite sami
Vino smiruje srce
Krema protiv bora
Puder od ovsenih pahuljica
Losion protiv fleka
Šampon i maska za rast kose
Rekreacija
Značaj fizičke aktivnosti
Šetajte svakog dana!
Zdravstveni turizam
Bujanovačka Banja
Voda, blato i gas za spas
|